Потписник
доље изложеног писма,
Тома Бањанин је активни
члан цркве св. Великомученика
Георгија у Сант Албансу,
Викторија, Аустралија
од Ратомир Нешић, председник
17. новембра,
2009
+++
дана освећења
камена темељца 30. јануара,
1955. (Споменица Слободне
српске православне цркве
“Светог великомученика
Георгија” - страна 27.). Тома
је такођер Велики добротвор
цркве и Утемељач црквеног
дома. (исто - страна 90.).
У границама
својих могућности слично
је судјеловао у изградњи
цркве св Ђорђа у Канбери,
као и манастира Светог
Саве Новог Каленића
у Холу, код Канбере. Редовно
посјећује богослужења
и деценијама опслужује
као појац. Каже да с никим
не живи у завађи, али да
из правдољубивих разлога
хоће да јавно изнесе
проблеме који потресају
српску нацију и цркву
и да ствари приказује
црно-бијело, без глађења
и уљепшавања.
Као што је
чинио за посљедњих двадесетак
година, и ове године је
се обрео у манастиру
Каленићу на служби и
молебну 700.000 Јасеновачких
новомученика. Пало му
је у задатак да о истом
напише извјештај. Он
га је написао и прво понудио
Мелбурншки “Српски Глас”,
који га није објавио
у цјелости. Исти извјештај
је понуђен www.novinar.de који га
је објавио у цјелости
28. септембра, 2009.
У наредна
три дана владика Иринеј
(Добријевић), служећи
се поменутим извјештајем
са новинар.де, шаље три
акта:
- а) Ебр.
264/09 под датумом 30/9/09 – Протојереју
ставрофору Бориславу
Петровићу, пароху Сант
Албанском
- б) Ебр.
265/09 под датумом 1/10/09 – Свом
подручном му свештенству
и
- в) писмо
Томи Бањанину ЦСбр.142/09
под датумом 29/9/09.
Углавном
владика Иринеј (Добријевић)
оптужује Тому Бањанина
за учешће на Молебну
где је чинодејствовао
протојереј ставрофор
Драган Сарачевић, кога
је владика Иринеј декларативно
рашчинио и за то Тому
Бањанина одмах кажњава
забраном на “примање
свих Светих тајни наше
Православне цркве, изузев
свете тајне исповести”.
Владика Иринеј такођер
захтијева одговор у
року од 14 дана.
Пошто је Тома
Бањанин схватио да су
овде у питању, не само
наведене непослушности
мирјанина своме надлежном
архијереју, већ се ради
о далеко сложенијем
питању опстанка вјере
и нације, он му је на вријеме
одговорио.
Наравно, он
је свакако очекивао
Владикин одговор, који
је требало да услиједи
у року од протоколарних
14 дана. Када очекивани
одговор није стигао,
у коме је оптужени и већ
кажњени Тома Бањанин
очекивао одговоре на
извјесна питања која
данас увелико потресају
Српску цркву, он сматра
да питања изложена у
писму треба да буду објављена.
Ратомир Нешић,
председник
Забринути
Мирјани Аустралија Inc.
+++
+++
+++
Тома Бањанин
429 Diggers
Rest Road, Coimadai VIC 3340
Т: +61 3 9746 1272 M: +61 4 1038 2343
E: toma.banjanin@bigpond.com
18. октобра, 2009.
Владика Господин
Иринеј (Добријевић)
Председник
црквеног суда и Администратор
Српскe
православне митрополијe
Новограчаничкe
Епархије
за Аустралију и Нови
Зеланд
c/- PO Box 512
Alexandria NSW 2015
Уважени и
поштовани Владико,
Предмет: Званични
тражени одговор на оптужницу
ЦСбр. 142/09, датиран 29. септембра,
2009.
Примио сам
горе наведено писмо
са свим приложеним документима
који су наведени у писму
у уторак 6. октобра, 2009. Овим
писмом сте ме обавестили
да ми забрањујете “…примање
свих Светих тајни наше
Православне цркве, изузев
Св. тајне исповести…”.
Хвала Вам на свему овоме
од срца а нарочито на
датој ми могућности
да Вам се исповедим; то
сада чиним јавно. Кад
кажем “јавно”, подразумевам
да ће ова моја исповест
бити доступна и осталим
члановима Црквеног суда,
или било коме другом
за кога сматрате за сходно
да је прочита и оцени.
Заклетва
Заклињем
се пред Господом Богом
са руком на Светом Еванђељу
да ћу се трудити свим
својим бићем да ће свака
реч доле стављена бити
из чиста срца, савести
и срачунато промишљена,
без икакве помисли да
њоме увредим, извргнем
руглу или омаловажим
Вашу личност, или било
кога другог архијереја
или свештеника Српске
правослане цркве. Ако
Вам се случајно причини
да су неки моји ставови
ипак увредљиви за Вас,
молим Вас усрдно да то
схватите за моју најискренију
намеру и жеље да те примедбе
делују лековито на Вас
и на све оне на које се
те примедбе односе, а
за васколико добро наше
Свете саборне и апостолске
цркве. Ако ишта, ова исповест
ће Вам додатно помоћи,
ако останете у досадашњим
мислима у вези моје штетности,
да ме режете тамо где
сам најтањи. Само Вас
молим да се трудите да
у Ваше срце не улазе одвратне
помисли према недостојном
Томи Бањанину, као да
Вас ја, недај Боже мрзим,
или да је ово што радим
из ината. Оставимо тај
суд Ономе који је рекао:
Ја не могу
ништа чинити сам од себе;
како чујем онако судим
и суд је мој праведан…
(Јов 5:30).
Ово не кажем
из бојазни да ће те тиме
повредити моје кукавно
достојанство, већ из
бриге да тиме не прелестите
Ваше узвишено владичанско
достојанство.
Оптужба
Из оптужбе
само ми је разумљиво
да ме теретите што сам
учествовао на молебну
на манастирском гробљу,
где је чинодејствовао
прота Драган Сарачевић.
Док за све остало кажете
да су све то “Неутемељене
критике и оптужбе без
икаквога основа…” и
“…служећи се неистинама…”.
Зато сам принуђен да
нагађам шта је то што
Вас специфично погађа
из преосталог дела наведеног
текста.
Почнимо са
новинарским извештајем
како Ви кажете, “…на антицрквеном
веб-сајту www.novinar.de Служба и
Молебан 700.000 јасеновачких
новомученика…”, који
носи мој потпис а који
је одржан у суботу 12. септембра,
2009. у манастиру Каленићу
у Холу, НЈВ.
Прво, као секретару
организације “Забринути
Мирјани” и као члану
извршног одбора дато
ми је у налог да напишем
извештај са службе и
молебна. Исто сам обавио
идућих пар дана и доставио
на увид осталим члановима
извршног одбора ради
сагласности. То је разлог
да је извештај каснио
и доспео у штампу тек
после две седмице. Не
морају бити све ставке
у извештају моје, али
ја сам се драговољно
потписао и ја сносим
одговорност.
Да одговорим
на Вашу жалбу: “Ваш текст
врви од оптужби на рачун
Српске православне цркве
и њене јерархије. Нас
лично и подручног Нам
свештенства. Неутемељене
критике и оптужбе без
икаквог основа измешане
са Вашом, верујемо искреном,
бригом за добробит цркве,
нажалост имају ефекат
супротан овом последњем.”
(Подебљања Т.Б.).
Да наведемо
нешто од те “врвљаве”
која Вас толико тангира,
па Вас молим да ми одговорите
на та, што ја сматрам горућа
питања, а не од ђутуре
као, “Неутемељене критике
и оптужбе без икаквог
основа…” и “…злонамерно
представљених тзв.чињеница…”.
Ево неких
питања који захтевају
одговоре:
Јели истина
или није да је мученички
патријарх Гаврило (Дожић)
упркос стварне антицрквене
комунистичке свесиле
унео у Србљак Службу
српским новомученицима,
у коме се више пута помиње
бројка 700.000? Јели истина
да су католички свећеници
узели видног учешћа
у Геноциду? Јели истина
да књижара Српске патријаршије
не поседује ни један
примерак Србљака за
продају? А ако није истина
препоручите ме где да
нађем један примерак
и ја ћу платити дуплу
цену, ма колико коштао;
наравно уз објашњење
да примерака има и да
други могу да купе ако
желе. Овде није реч о неком
другом преправљеном
издању, који је можда
у припреми.
Јели истина
или није да Рим и Загреб
једнако умањују бројку
усташких злочина и јели
то Богу угодно да митрополит
Амфилохије, Јован (Младеновић)
епископ Шумадиски, Ви
или било који други Србин
умањије или брише бројке
Српских новомученика?
Ако се докаже да је истина
онда у каквом светлу
то приказује те архијереје?
Који је основ, по Вашем
мишљењу, да ће народ кад
посматра ове слике и
факсимиле да поверује
Вама кад паушално кажете
да су критике “неутемељене”
или да су “без икаквог
основа” или да су ови
докази “злонамерно представљене
чињењнице”? Ако би то
рекао српски православни
епископ човеку који
је гледао ископавање
из сеоског ђубраника,
полу распаднута тела
осмочлане породице;
човеку који је гледао
како пас лоче мозак из
детиње лобање; који је
слушао аутентичне исказе
човека који је слагао
попреко изгладнела тела
мртвих и још живих у ровове
2м х 2м х 200 метара дужине
у Старој Градишки и Јасеновцу
то звучи нестварно. Али
кад тај српски епископ
одлучује овога мученика
од причасне чаше, онда
то, ваистину делује саблазно.
А што би друго такав човек
могао бити него мученик
и заробљеник своје зле
коби, а које је резултат
Ватиканског “милосрђа”?
Читајући
философију владике Игњатија
(Мидића) да еванђелске
приче и учење светих
отаца у двадесетпрвом
веку “…не пије воду…”.
Па онда гледајући
костурове Јасеновачке
дечице.
Па онда гледајући
хрватског надбискупа
Бозанића и српског прстенованог
бискупа Иринеја (Буловића)
како пријатељују уз
чашу црвенике, испод
Степинчевог портрета,
обучени у скупоцене
свештене одоре сашивене
од једнаког штофа (ох,
какво пријатељство и
каква љубав може да се
мери са овом?!) и вероватно
“толкују” како неби
било на одмет прошетати
се до Јасеновца еда би
како зачепили уста српским
шизматичким лармаџијама,
који пробише уши свету
о том проклетом Јасеновцу.
Па онда читајући
сведочење Ивана Потрча
да су усташе у Јасеновцу
ликвидирали “…800.000 мушкараца,
жена и деце.”.
Па онда да
је и из нашег календара
избрисана бројка 700.000.
Па онда читајући
“Српски Светачник”,
који је објављен са благословом
Епископа Шумадијског
Г. Јована у коме је дословно
написано:
“Више од [само?!]
СЕДАМ ХИЉАДА православних
Срба страдало је од усташке
руке за време Другог
светског рата у логорима
у Јасеновцу, Доњој Градини
и Глини”.
Oнда нам постаје
све јасније зашто свештени
канони, богословље светог
владике Николаја српског
и догматика авве Јустина
ћелијског више “…не
пију воду…”.
Изволите
примити следеће прилоге,
који мене као Србина,
православног Хришћанина
до сржи узбуђују. Не то
толико што су ти инославни
злотвори починили та
гнусобна дела и за то
се нису покајали, јер
су се одвојили од Бога
и постали ђавољи накот
– већ што су српски архијереји
дружећи се са злотворима,
не себе изједначили
са Јудом Искариотом
већ постали гори, јер
су тиме издали невину
крв, а још се нису посули
пепелом или обесили.
Умањивање жртава је
додатно издајство невине
крви!
• Исповест
Ивана Потрча и друго.
http://www.pravoslavljedanas.info/Jasenovac.htm
страна
4, писано 15. априла, 2009.
• Mали
заточеници Јасеновца
– милосрђе “сестринске
цркве”. http://www.banjalukalive.com/forum/viewtopic.php?f=43&t=1420&p=31215&hilit=zatocenik+Jasenovac#p31215
страна
29, постављено 16. априла,
2009. 5:29 pm
• Злочинци
– Павелић, Степинац, усташлук,
апологета злочинаца
Бозанић са својим великим
пријатељем Иринејем
Буловић – српским Јудом.
http://www.banjalukalive.com/forum/viewtopic.php?f=43&t=1420&hilit=zatocenik+Jasenovac&start=30
страна
4, постављено 4. априла, 2007.
3:52 pm
• “Српски
Светачник”. Боља реч
би била “српско светогрђе”
– додатни Јуде. Боља реч
је, римокатолици са српским
именима
http://www.banjalukalive.com/forum/viewtopic.php?f=43&t=1420&hilit=zatocenik+Jasenovac&start=30
страна
4, постављено 5. маја, 2007. 2:59 am .
Зар нам ово
све не говори да је данас
Српска православна црква
тешки болесник? И то да
су већи број њених јерараха
глуви, слепи и неми на
њене јецаје, или отворено
раде на њеној пропасти.
Као такви они су смртоносни
патогени на њеном телу.
Они исказују речима
и начином одевања да
су црквени, док су делима
нецрквени.
Драги Владико,
ово писмо ће Вам додатно
помоћи да прозрете каква
вера у мени тиња и да се
уверите да сам ја, не од
јуче заточник, заступник
и гласноговорник против
свих оних који издају
невину крв. Нисам сам,
има нас хвала Господу;
кад један падне најмање
три се нова појаве. Кад
би само “Забринути Мирјани”
из Аустралије дизали
глас, можда неби могли
издржати ураган који
је уперен против њих.
Имамо своје организације
и интернет форуме. Није
нам циљ да рушимо, нити
да рушимо достојанство
црквених достојанственика
– они то сами чине својим
слабостима и којекаквим
личним опредељеностима.
Те слабости и опредељености
постају њихова “истина”
јер друга истина за њих
не постоји. Зато они не
могу да отрпе другачија
мишљења.
Морате признати,
и Вама је на почетку Вашег
службовања у Аустралији
била пружена маслинова
гранчица. Ви сте је одбили
и пошли за личним убеђењима
и определењима, која
су постала Ваша “истина”.
Где Вас је то довело? Довело
Вас је дотле да у очајању
изјавите: “…не може
се толерисати никаква
противречност и недоследност,
поготово кад се сведе
на јавно клеветање оних
који Цркви служе и за
њу подносе више но било
ко од оних који нису у
саставу клира.”. Ако
Ви сматрате да су ови
моји прилози у слици
и речи “противречност”
и “недоследност”, онда
то потврђује да се Ви
држите своје “истине”.
За то немате право да
се буните. Сами сте одабрали
свој крст и додатно га
оковали оловом, па се
спотичете под теретом.
Али још није
дошао смак света. Како
сте свој крст оковали
тако га можете расковати.
Погледајте ИСТИНИ у
очи. Прво наредите да
се за 2010. у календар поврати
број 700.000 за 13. септембар. Друго
да се на идућем Светом
архијерејском сабору
залажете да се исти унесу
у Патријаршиски календар.
Треће, да настојите свим
силама да одвраћате
браћу архијереје од
братимљења са инославнима
и да се сви, који то чините,
канете новотарења, као
што је наредио Свети
архијерејски сабор.
Нико нема право да Вас
окриви ако не успете
да одвратите заблуделу
браћу од заблуде. Али
ја ћу бити први, ако сам
још жив, да Вам поново
скрећем пажњу, па макар
Ви мени опростили све
што сматрате да сам Вам
до сад учинио ако то не
учините. Даље, да престанете
са интерконфесијалним
дијалозима канонског
усаглашавања, које води
у Унију и признавање
примата папе. Сетите
се и запамтите Његошеве
речи:
“Што
се црним задоји ђаволом,
обешта се њему довијека”
(Горски Вијенац стих
685).
Ево што у вези
тога између осталог
рече теолог Владимир
Димитријевић у чланку
“…Уочи преговора на
Кипру -
1. део” http://www.borbazaveru.info/content/view/1547/1/
за 14. октобра, 2009:
“Дакле,
папа је јасан: јединство
је могуће само као јединство
с њим као „наследником
Петровим“.
Па какав то
„дијалог“ воде наши
јадни екуменисти? Кога
они ту лажу? Папу? Нас? Саме
себе? Бога?”. Треба ли сад
да очекујемо да за ову
критику Димитријевића
његов владика одлучи
од причасне чаше?
Кад све то
учините онда Вам неће
бити тешко да напишете
посланицу и разрешите
све оне које сте одлучили
од причасне чаше и права
учешћа у животу и раду
наше Свете православне
саборне и апостолске
цркве. А ако све ово покушате
да урадите из чиста срца
и у нечему видно успете
онда сазовите Црквено-народни
сабор у манастиру Св
Саве Новом Каленићу
и разрешавајте проблеме
са својом браћом епархиотима
уместо тражења брата
у Вашингтону, Женеви,
Баламанду, Родосу, Равени
или другде. То ће првенствено
скинути тешко бреме
са Ваших леђа а нама обесправљенима
бити мелем на наше душе.
Онда и сарадња неће изостати.
Молим да схватите
да је моје учешће и прислужење
на молебну, које Ви назвасте
“сабрање”, које је служио
протојереј ставрофор
Драган Сарачевић, био
устаљена појава коју
упражњавам, тако рећи
редовно од кад је Крст
подигнут. Немојте заборавити,
као што и ми не заборављамо
да сте се оглушили о наше
пређашње молбе да испоштујете
одлуку блаженоупокојенога
епископа Слободне српске
православне цркве Епархије
за Аустралију и Нови
Зеланд Петра (Банкеровића),
који је иницијатор подизања
Крста и који је установио
суботу најближу 13. септембру
за активно светковање
успомене на страсну
смрт 700.000 Јасеновачких
новомученика. Ви не само
да нам то нисте учинили,
већ нас нисте ни удостојили
Вашег одговора.
Ма да сте дали
благослов за службу
у храму ове године, то
нисте учинили да ти исти
свештеници одрже молебан
код Крста које је народ
од Вас очекивао. Тамо
је било око 100 верног народа.
Дали су и они добили писмо?
Ви похађате
те скупове Светског
савета цркава. Дали икога
од тих 230+ скупина икад назвасте
”црква” или њихове вернике
“нецрквени”. На једном
месту на тим састанцима
видимо у слици где подижу
“totem pole”. Нису ли то идолопоклонци?
Шта би свети Илија учинио?
Или тресно громом или
посегао за каму? Не мислим
да би их сматрао за цркву.
Откуд да су ови Црква
а молебан протојереја
ставрофора Драгана Сарачевића
“антицрквена тзв. прослава”.
Сви ми имамо
и носимо своје грехове,
па не сумњам да прота
Драган није свесан својих
грехова. Кад је био одбачен
од својих он није отишао
у суботаре или неку другу
секту, већ у цркву која
није хтела да прими папин
календар и који исповедају
веру онакву какву су
наследили од светих
отаца. Шта је сад ту спорно
и нецрквено? Или ко је
ту канонски а ко неканонски?
У нади да нећете
схватити ово моје отварање
срца као неко надувавање
или шепурење, уверам
Вас да ми није стало до
тога. С тога сам и положио
заклетву. Ја сам рекао
моме проти Бориславу
да ћу да Вам се исповедим.
Аврааме, зидај
жртвеник и ложи ватру.
Жртвени ован је ту, заплетених
рогова у шипрагу, или
кољи
и спаљуј или пуштај и
благослови! Не осећам
се крив.
Пред Богом
покорни грешни
Тома Бањанин
Копија достављена:
Протојереју-ставрофору
Бориславу Петровићу
