Pre nedelju dana prvo na internet prezentaciji biskupa Irineja (www.soc.org.au) a onda
I u frankfurtskim Vestima izdanje za Australiju je izaslo saopstenje podpisano sa +Irinej, a pod naslovom “Oskrnavljen
hram manastira Sveti Sava
u Holu”.
+++
Posto sam bio ucesnik dogadjanja “oskrnavljenja manastira”
zeleo bih da ispricam sta se stvarno desilo, a saljem Vam I fotografije da ilustruju ovu moju pricu.
Iz Melburna sam dosao u manastir u petak vece (21. marta)
da kao clan Prperti Trasta ( prevod koji se koristi je “Staratelji manastirskog imanja”) prisustvujem redovnoj
godisnjoj skupstini. Nas nekoliko koji smo dosli dan pred skupstinu smo hteli da odemo do manastirske crkve I zapalimo svece
ali nas je lokalni cisac u manastiru Ilija obavestio da ne mozemo da udjemo u crkvu jer je vladika Irinej naredio
da za ucesnike godisnje skupstine crkva bude zakljucana. Mi prisutni smo se dogovorili da kao Staratelji imanja i manastira
sutra ujutru pozovemo bravara da otvori manastirsku crkvu da bi narod koji dolazi iz cele Australije mogao da poseti nas hram i
zapali sveće. Ujutru nas oko 70 iz Melburna, Djilonga, Vodonge, Sidneja, Brizbajna, Kanbere …
smo se okupili ispred zakljucanih vrata hrama. Kada je dosao bravar predlozio nam je da moze da udje kroz otvoreni prozor i
svi smo usli u crkvu.
Kada smo posle pola sata izasli iz hrama videli smo dvoje
policijskih kola I policiju koja razgovara sa tek doslim iz USA
monahom 70 godisnjim Serafimom. Serafim je objasnio policiji da je crkva “vladike Irineja, a ne ove bande“.
Policajci su onda prisli predsedniku Trasta gos. Ratomiru Nesicu, a kada im je ovaj pokazao papire, otisli su izvinjavajuci
se sto su nas uznemiravali.
Mi smo onda otisli u veliku salu I kao sto je bilo I predvidjeno
odrzali nasu redovnu godisnju skupstinu, a na kojoj smo ponovo dali poverenje istoj upravi na celu sa gospodinim Nesicem.
Ne bih Vam sada govorio o svim odlukama sa Godisnje skupstine jer pretpostavljam da ce Trast da Vam posalje zvanicno saopstenje
o tome.
U nedelju sam se vratio u Melburn, a vec u utorak iznenadjujuce
brzo za uobicajeno spori sajt biskupa Irineja je stiglo saopstenje da smo oskrnavili manastir. Biskup saopstava da je “bezboznicnim
cinom” oskrnavljen manastir , a da smo se tamo okupili zbog “TKZ” godisnje skupstine. Prvo nasa skupstina
nije ni malo “takozvana” , mi smo vec trideset godina kod australijske drzavne administracije registrovani kao
organizacija koja po zakonu mora da odrzi godisnju skupstini I o tome obavesti odgovarajuce drzavne strukture. Biskup se zanosi
I misli da je u Australiji stariji I od Kraljice I vlade Australije, pa nesto sto je drzava registrovala po svim propisima
on naziva tkz.
Medju onima koji su “bezboznicki srknavili” manastir
su 17 Srba koji su bili predsednici Crkvenoskolskih opstina, 23 su bili clanovi eparhijskih tela, a gotovo svi su
bili u crkvenim upravama. Za sve nas je godinama manastir Novi Kalenic druga kuca, mi smo ga od temelja gradili i
podizali, izgradjivali i cuvali. Biskup Irinej je odlucio da ne zivi u predivnoj rezidenciji manastira, da u manastiru
ne odrzava Crkveno narodni sabor. Zivi na nepoznatoj adresi u Sidneju, a u delu grada poznatom po
homoseksualcima. Znaci mozemo da zakljucimo da manastir “bezboznicki srnave” oni koji su ga podizali,
koji su u njega ulozili mesece dobrovoljnog rada, koji su bili ktitori svojim prilozima, oni koji su podigli
na manastirskom imanju jedini u svetu Krst – spomenik za 700.000 jasenovackih novomucenika, predivnu vladicansku rezidenciju,
Drazinu kolibu, mnogobrojne druge pratece objekta (sale, sportske terene, decije letovaliste …). S druge strane manastir
“cuva” i brani jezuita, ekumenista, zaljubljenik u Vatikan, pobornik novotarenja, mrzitelj manastirskog zivota,
jedini srpski vladika koji nikada nije bio iskuseniki niti ziveo u manastiru.
Kada smo u nedelju jutro polazili nazad u Melburn sreli smo
vise Srba iz Kanbere koji su se vracali iz hrama jer sluzbe nije bilo jer biskup nije obezbedio svestenika da sluzi. Tako
te nedelje pretpostavljam jedini srpski manastir u celom svetu, osim onih porusenih na mucenickom Kosovu, koji je bio bez
sluzbe Bozije je zahvaljujuci Irineju bio nas Novi Kalenic.
Na kraju da kazem svoje misljenje, manastit Svetog Save u
Kanberi jeste bezboznicki oskrnavljen, ali ne one subote kada smo mi dosli da zapalimo svece, vec nedelju dana kasnije kada
je tamo sluzio biskup koji se na vernost zakleo ne Spasitelju nego velikom arhitekti.
D.J. Melburn;
03.04.2008
