Prvi deo

Uvazeni gospodine Episkope,

Ovaj odgovor je bio spremljen i dugo cekao na njegovo objavljivanje, jer sam licno smatrao da bi mozda bolje bilo, malo i "za pojas zadenuti". Dugo sam razmisljao, da li da Vam uopste odgovorim, ili ne. Ali posto je vise nego ocigledno da Vi nemate nameru da sa Vasom "svirkom" koju vec predugo i u istom tonu svirate, malo zastanete i malo bolje oslusnete glas vernog naroda, koji eklesioloski gledano sustinski sacinjava i neprikosnoveni deo Crkve, a bez koga Crkve ne bi ni bilo, ipak sam se odlucio da to ucinim, iz jos dva razloga:

Prvo, zato sto sam to obecao u izjavi za australijsko izdanje Vesti,

Drugo, iz jednog vrlo vaznog razloga, buduci da je ovo povod i prilika, da  javnost do cije Vam je informisanosti kako vidim veoma stalo, dodje do jos nekih vaznih podataka koji stoje sakriveni, i koji po necijim merilima ne bi trebali i smeli da se pred nju pojave. Zato ce i odgovor, kako zbog sadrzaja tako i duzine biti u dva dela.

Pretpostavljam da nisam zakasnio, buduci da je Vasa reakcija na izdavanje "spornog crkvenog kalendara" dosla citava tri meseca posle njegovog stampanja.  Posto je vec pristiglo i vreme pripreme za novi, smatram  da ovaj moj odgovor ne gubi cak ni na aktuelnosti teme.

Naravno da ni njega ne bi bilo, kao ni onog prvog, da me niste ponovo prozvali u toj Vasoj "encikliki", koja je u istom stilu i na sva zvona razglasena i publikovana u elektronskim medijima, kao i dnevnoj i periodicnoj srpskoj stampi.

Imajuci u vidu uvodni deo Vaseg pisma, u kome Vi uporno i po istom sablonu i na Vama svojstven nacin "citate" i delite "pravoslavne" lekcije, potpomazuci se citatima iz Svetog Pisma, ponovo sam u impresijumu iz riznice Svetih Otaca citirao velikog vaseljenskog ucitelja i svetitelja, Grigorija Bogoslova, a sa namerom da Vas podsetim, da Vi ponekad i naizgled,  "dobro zborite", ali od toga "nista dobro ne tvorite", buduci da Vase reci i dalje nisu u skladu sa Vasim delima, ili svejedno; Vasa dela nisu u skladu sa Vasim recima, i Vasim "lekcijama".

Uvazeni gospodine Episkope,

Jedan od glavnih postulata Hriscanske Pravoslavne Vere, sto sam u prethodnom odgovoru pomenuo jeste, da se prava vera temelji na delima, i ona se  sustinski mnogo razlikuje od lazne, koja se temelji samo na recima, sto je svojstenu vasem voljenom protestantizmu, a koju neki pravoslavni "neotelozi" danas stavljaju u prvi, glavni i osnovni plan, poricuci cak i novozavetni Moralni Zakon.

Dakle jos jednom; prema Hristovom ucenju prava vera se  delima pokazuje, opravdava i dokazuje, kao i prema tumacenju svetog apostola Jakova, koji kaze da je "vera bez dobrih dela mrtva". Ovo je osnovna aksioma, fundament i svedocanstvo istinitog poimanja, sustinski potpunog i pravog pravoslavnog hriscanskog zivota.

Sto se tice konkretno pomenutog crkvenog kalendara koji je kao sto vidimo i glavni razlog ovog Vaseg obracanja, on je stampan iz nuzne potrebe, kako bi svi oni, koje ste Vi, kao "crkveni poglavar" ili "prvi covek srpske crkve" u Australiji kako su Vas pojedini i Vama bliski mediji krstili, demonstrirajuci svoj neprikosnoveni apsolutizam - "apsolutnu vlast", prvo IZBACILI iz administrativnog opstenja sa istom Srpskom Pravoslavnom Crkvom, pa ih onda kao sto ovde tvrdite, opet sami, proglasili za "samovoljne otpadnike",  mogli doci do Kalendara, koji je i uobicajena potreba svakog istisnski vernog pravoslavnog hriscanina.

Takav je slucaj i samnom. Niste se kao episkop oglasili, i odgovorno postupili, kada sam Vam se uctivo prema merodavnoj odluci Svetog Arhijerejskog Sinoda i protokolu obratio, pokusavajuci da moj slucaj resim u okrivu Srpske Pravoslavne Crkve kao institucije kojoj i po rodjenju i po krstenju pripadam, i u kojoj sam  kao svestenik sluzio pune tri decenije, ili ilustrativno, duplo godina vise od Vas.

Vrlo dobro znate, sto ste u jednom Vasem pismu i potvrdili, da me je prethodna eparhijska administracija, (episkop Milutin, arh. namesnik Djuro Djurdjevic i paroh flemingtonski moj duhovni sin Vladislav Djordjevic) obmanula i prevarila laznim obecanjem,  otimajuci mi parohiju, i ostavljajuci me sa porodicom na ulici i bez hleba, sto je i kod Vas ostalo, kao da se nista nije ni dogolilo. I Vi ste sledili liniju te iste administracije,  ne pokazujuci osnovnu brigu koju kao episkop trebate da vodite o jednom svome svesteniku, a sire i o njegovoj porodici, posto za razliku od latinske jeresi, mi pravoslavni svestenici nismo u celibatu.

Niste se oglasili i pomogli u resavanju moga slucaja, ni prema pomenutoj odluci Svetog Arhijerejskog Sinoda, Broj 1085 zapisnik 1183 od 28. septembra 2006. godine, prema kojoj ste imali i obavezu da ga resite. Umesto toga, Vi ste pozurili, da moju "smrtnu presudu"  (koju su nadamnom doneli: vasa prethodnica i oligarhijska druzina: pokojni Dragomir Sipovac, i jos uvek zaogrnuti mantijama Srpske Pravoslavne Crkve; Djuro Djurdjevic i Nedeljko Milanovic..., a koju je iz istog ovog kruga "mojih ubica", Mihailo Knezevic potvrdio) ikvizitorski IZVRSITE.

A izvrsili ste je necuveno u istoriji kanonskog prava; prvo bez dokazane krivice a pod pretpostavkom; neosnovanom zabranom svestenodejstva i onda "deklaratornim rascinjenjem", koje isto Sveti Kanoni ne poznaju.

Pored velikog broja niskih udaraca, koji naravno odlikuju karakter i mentalitet samih sastavljaca ove Vase "enciklike", napisali ste i to, da kalendar "predstavlja pamflet ispraznih saopstenja i iskaza nesretnog raspopa..." sto se odnosi na mene, i sto predstavlja jos jedanu nizu dokaza, u vasem ocajnickom i beskrupuloznom nastavljanju degradiranja moje licnosti.

Mnogo bi bolje bilo, i ozbiljnije izgledalo, da ste konkretno naveli sta to NIJE ISTINA u tim, kako rekoste "ispraznim saopstenjima", nego sto i dalje servirate javnosti ovakve uopstene fraze u Vasem vec oprobanom stilu, a bez bilo kakve argumentacije.            Uostalom, pomenuta saopstenja u kalendaru su bila napisana, potpisana i poslana Svetom arhijerejskom sinodu, koji je pokazao i svoju "ne - brigu", odnosno stepen svoje "ne – odgovornosti" za upravljanje Crkvom, time sto ne samo da nije odgovorio, nego nije ni obavestio posiljaoce da su ove predstavke uopste i primljene, barem "na znanje". Ovime je, umesto pristupanja resenju odredjenih ili jednostavnije receno tekucih pitanja u Crkvi, Sinod kao sto i Vi pokazujete, pokazao da se sluzi cutanjem, a sto je mnogo opasnije i ubitacnom taktikom: IGNORISANJEM.

U pravu ste, a to ste jedino u pravu u ovom slucaju, da Kalender koga kritikujete ima izvestan broj stamparskih gresaka, koje su cisto tehinicke prirode. Ja se ovim putem u ime urednistva, a zahvaljujuci evo Vasem prozivu zvanicno izvinjavam, istovremeno uz  obecanje da cemo u izdanju koje pripremamo za narednu godinu izvrsiti ispravke i sadrzajno ga obogatiti.

Kada ste pomenuli rec "nesretan", gramaticki, a sto je srpska rec, pravilno bi bilo "nesrecan", zelim da Vas upitam, da li se Vi gospodine episkope, posle svega ovoga sto se izdogadjalo u "poverenim Vam eparhijama", a sto se i danas na sceni dogadja, osecate srecnim? Doduse, mozda i jeste najsrecniji zbog toga sto Vam se ukazala prilika da Vasim apsolutizmom manifestujete i Vasu nicim ogranicenu vlast, i da na samom pocetku karijere pokazete  neumoljivu snagu i jacinu Vaseg zezla, time sto ste svoj bes iskalili na meni nastavljanjem neprimerenog progona i "deklaratornim rascinjenjem". Mozda je zbog ovoga jedino od Vas srecniji Vas klirik i jos uvek namesnik, moj inkvizitor i "glavoseca" g. Djuro Djurdjevic, koji je bio perjanica moje egzekucije, i koji je u mojoj uspesno po cisto staljinistickom principu sprovedenoj i ostvarenoj "likvidaciji", sada verovatno nasao najvecu utehu svoga zivota, i mir i spokoj uspesno izvrsivsi ovako veliko "ne-delo", o koje irinije: prema svome "bratu u Hristu".

Doduse nije iskljuceno, i vrlo je moguce da Vi i osecate neku vrstu srece i zadovoljstva, kada ovako xelatski, bez grize savesti i u diktatorskom maniru, umisljajuci da kao episkop imate "apsolutnu vlast", da deklaratorno rascinite, pocistite i izbrisete iz crkvenog zivota, iskljucite iz finansijskog clanstva, i jednostavno poizbacujete sve one, koje Vi u cisto globalistickom smislu smatrate nepozeljnim, i onda ih sledeci istu tu politiku, proglasite za "lose momke", po cemu bi kasnije trebalo da se ravna, i da Vas podrzava i celo javno mnjenje.

U tome imate i vrlo jasnu i osvedocenu logisticku podrsku kontrolisanih sredstava informisanja, koja su pretvorena ne samo u Australiji, nego i u celom svetu,  u sredstva obmane srpskog naroda. Ovo ste imali i od koga da naucite. U to sam se uverio, jer sam jedno vreme ziveo sa svojom porodicom u Vasoj Americi. Kada sam bio na parohiji u Cikagu, imao sam priliku da se uverim da su se tog nacela falsifikovane demoktratije amerikanci drzali i u Ratu u Zalivu, sa montiranom pricom o toboznjoj ugrozenosti Kuvajta. Kasnije u ratu protiv Srba, sa montiranom pricom o ugrozenosti Siptra na Kosovu. u kome ste i Vi kao Amerikanac ucestvovali oslobadjajuci americke placene ubice. Kao najnovije svedocansto je rat u Iraku, gde je isto tako montirana prica o toboznjem oruzju za masovno unistavanje, koga niko i nikada nije pronasao.

Tako je Vasim dolaskom u Australiju doslo i ovde do planskih rusenja verski i nacionalno utemeljenih Upravnih odbora CSO u Eparhiji Mitropolije Novogracanicke. Primera radi, na istom principu je doslo i do izrezirane i montirane price o godisnjoj skupstini u Crkvi Svetog Djordja u Kanberi, kojoj sam prisustvovao i bio svedok.. Ova je prica po svojoj montazi najslicnija montiranoj prici o sarajevskim  "Markalama" ili kosovskom "Racku". Ovde je pompezno i to jos u tri novinska nastavka ili bolje receno pamfleta, krajnje blasfemicno montirana prica o toboznjem "izbacivanju" iz clanstva i "prebijanju" i to ni manje ni vise, nego kako je u  naslovima posebno naglaseno "utemeljivaca", koji to sa pravnog aspekta gledano, zapravo nisu. Prava slika opisanih dogadjaja zapravo je tu bila potpuno obrnuta. Pomenuti, da im ne pominjem imena, odigrali su jednu vrlo prljavu ulogu, kojom su pokazali da su bili rame uz rame i u sluzbi onih Vasih otimaca, koji su prethodno pogazivsi sve zakone i Neba i zemlje, vec izvrsili otimacinu crkvene imovine CS Opstina u Blektaunu, Kabramati, Grinzboru, Vodongi... Ili misle zajedno sa Vama, da su te otimacine neprikosnoveno izvrsili, posto ovih dana saznajemo da je u Vodongi slucaj eskalirao i da je vec pred sudom, a u Kabramati da se vec naveliko priprema odlucujuca "bitka".

Uvazeni gospodine episkope,

Zelim da Vas podsetim da je istorija ljudskog roda zabelezila, i na svoje smetliste smestila sve svoje diktatore i despote, pocev od atinskog zakonodavca Drakona, (sedmi vek pre Hrista), ciji su zakoni "krvlju pisani", pa sve do danas, da ih ne imenujem.

Zasto je to tako, objasnjenje nam je dao veliki vladika NJegos, u ono vreme i gospodar Crne Gore u svome "Vijencu slave crnogorske" i to u samo jednom stihu:

"Kome zakon lezi u topuzu,

Tragovi mu smrde necovjestvom."

Istorijskog podsecanja radi, jedan od takvih diktatora,  drakonske provenijencije, bio je i Rimski imperator Kaligula, koji je vladao Rimskom imperijom neposredno posle Hristovog Raspeca. Svedoci tog istorijskog razdoblja su zabelezili, da je on u svome bolesnom umu zamisljao; "kako bi to lepo bilo, kada bi ceo svet kojim on neprikosnoveno vlada i upravlja, imao samo jednu glavu, pa da je on jednim zamahom maca odsece". Nije mi namera, niti zelim da budem sarkastican, ali za njegov zivot vezan je i jos jedan interesantan detalj iz njegove despotske biografije; istorija ga je upamtila i po tome sto je u Rimski Senat uveo svoga konja, i inaugurisao ga za jednog od senatora.

Cuveni istoricar Svetonije, opisujuci njegov zivot, napisao je u jednoj sentenci sledece: "dok nije postao imperator, znao sam ga kao princa, a posle toga sve sto je od njega ostalo bilo je; Kaligula monstrum."

No, i pomenuti zakonodavac Drakon, isto kao i Kaligula, imao je u ono vreme uz sebe i iza sebe ceo jedan drzavni aparat koji ga je podrzavao, imao je i ondasnju vojsku i policiju, kao i svi potonji diktatori, ali se i pored svega toga njegovi zakoni nisu mogli odrzati, buduci da su bili preterano strogi i neumoljivi, sto bi se moglo i tolerisati. Ali se nije mogla tolerisati njihova svirepost. Za razliku od njegovog velikog prethodnika, imperatora Julija Cezara, koji je postao zrtva zavere iz zavisti, da bi zaverenici okoncali Kaligulin drakonizam, bili su prinudjeni da ga skrate za glavu.

Dali ste Vi gospodine episkope, nekada razmisljali o tome, gde ce Vas kao episkopa Svete Hristove Crkve, konkretno Srpske Pravoslavne Crkve, istorija smestiti, i po cemu ce Vas zapamtiti? Ili mozda mislite da ce te se kao zarobljenik svoje sujete, i kao licnost sa velikom ambicijom ali sa ocigledno malom potencijom,  "proslaviti" manifestacijom svoje diktatorske i apsolutisticke - "apsolutne", a u svojoj sustini, samo fiktivne vlasti?

Usudjujem se da kazem, da se sve ovo sto ste Vi uradili sa svojim "podcinjenima", i sto jos uvek projavljujete na delu sa svojom pastvom, kojoj treba da budete po Hristovim recima,  "...pastir dobri, koji zivot svoj polaze za ovce svoje", granici sa drakonizmom. Kaligula je sekao glave, rimska inkvizicija je spaljivala na lomaci, njihovi naslednici Staljin i Broz su krvolocno i zverski ubijali, dok  Vi u Australiji vrsite najgrozomorniji zlocin; a to je do sada nevidjeni "pokolj povernih Vam dusa", kako bi to rekao sveti Justin ]elijski. Nesumnjivo je, da su inkvizicja i njeni izdanci bili humaniji: jer oni su ubijali telo, a Vi potpomognuti Vasom organizovanom i u Vasem jarmu upregnutom kamarilom, ubijate Duse.

Kakvo znacenje imaju za Vas konkretno u eklesioloskom smislu, poverene Vam duse, za koje trebate, i za koje ce te dati odgovor na Strasnom Sudu?  I to za svaku poverenu Vam dusu ponaosob! Dali se secate bar nekih lekcija iz njujorske "pravoslavne" Seminarije, iz Pastirskog Bogoslovlja? Ili, konkretnije; dali se secate  Hristovih Reci; "da Sunce Bozije obasjava podjednako i dobre i zle, i da Bog daje kisu podjednako i pravednima  i nepravednima?", kao i to da je Crkva tu zbog gresnih ljudi. Nije li Spasitelj rekao da je on "dosao zbog gresnika a ne zbog pravednika"? Dali ste Vi gospodine Episkope dosli u Australiju da ovom narodu kao Sluga Svetog  Oltara i kao Hristov Sluga po Hristovom primeru kao Episkop sluzite, ili ste dosli da ovaj narod sluzi Vama, i drhti od straha pred Vasom pojavom, ocekujuci svirepu osvetu za svaku svoju rec koju bude izrekao na racun Vaseg bezakonja?

Nije li Hristos u svome Svetom Jevandjelju kazao, da je "On dosao da sluzi, i da svoj zivot polozi u otkup za mnoge?".

Ovaj narod koji je "umirati sviko, u smrti svojoj da nadje lijeka", postepeno uvidja i zakljucuje, ko Vam je uzor u Vasem radu  i ponasanju, ali je sa druge strane, privremeno i samo iluzorno "srecan", sto nemate svoju licnu  vojsku i policiju, ili pak podrsku drzave, koju su imali u svoje vreme rimski inkvizitori, odnosno latinski jeretici, kako ih Sveti Sava u svome Zakonpravilu naziva i svi ostali njihovi sledbenici. Po svoj prili

U Kanberi, na Veliku Gospojinu 2009. godine

ci zaboravili ste lekcije iz istorije, koja je zabalezila da su verski ratovi bili najkrvaviji ratovi po svojoj manifestaciji, a po duzini trajanja od svih ostalih ratova i najduzi. Izgleda da Vas gospodine Episkope, Istorija kao "uciteljica zivota" nije mnogo zivotu naucila.

 Vase izivljavanje nadamnaom i nad mojom porodicom, kao i svojevrstan i nevidjeni duhovni teror, koga smo preziveli i koga jos uvek prezivljavamo, Vi ste nastavili na temelju i ostacima prethodne administracije, koja je na celu sa Djurom Djurdjevicom i Mihailom Knezevicom, Eparhiju Novogracanicke Mitropolije – preimenovanu Slobodnu Srpsku Crkvu,  pretvorila u jedno obicno udruzenje otimaca, lazova i prevaranata. Vas nacin upravljanja i zelja za potcinjavanjem i pokoravanjem "nepokornih", zelja za neprikosnovenom vlascu i vladanjem nad drugima, zelja za urnisanjem svih vasih neistomisljenika, po svireposti svoga cina, ima sva obelezja drakonizma, buduci da za svo ovo vreme niste projavili niti jednu jedinu trunku Hriscanske LJubavi ni prema "svome svesteniku" i njegovoj porodici, ni prema vernom narodu, a za koju sveti apostol i jevandjelist Jovan Bogoslov u svojoj Prvoj poslanici u Svetom Pismu kaze, da "je Bog". Proslog puta sam Vas podsetio na Himnu LJubavi, svetog apostola Pavla, a evo sta kaze Sveti apostol i jevandjelist Jovan:

"... A koji nema ljubavi (taj) ne pozna Boga; jer je Bog ljubav". (1 Jovanova, 4, 8.)

Ovo je rec Svetog Apostola, za koju ne treba tumacenje. A sveti Oci kazu: "Hriscanina bez vere ne moze biti, niti vere bez ljubavi, niti ljubavi bez dobrih dela (sravni, 1. Poslanica Korincanima svetog apostola Pavla, 13, 1 - 8, 13). Inace, kako kaze Sveti Vladika Nikolaj Zicki, "hriscanin ostaje nista drugo do neznabozac, iako ispoveda Ime Bozije i Hristovo".

Iz svega do sada vidjenog, ne mozemo da zakljucimo dali ste na njujorskoj "pravoslavnoj" seminariji imali preko potreban pomenuti predmet Pastirsko Bogoslovlje. Mozemo da zakljucimo da ste u tumacenju Svetog Pisma Novog Zaveta preskocili jednu mnogo vaznu lekciju i u njoj razgovor i pitanje svetog apostola Petra, koje je uputio Hristu Spasitelju: "Ucitelju, ako mi sagresi brat moj, koliko puta da mu oprostim? Dali do sedam puta?" Dali se secate sta mu je Spasitelj odgovorio? Ako se ne secate, evo da Vas podsetim kako Spasitelj alegorijski kaze: "Ne velim ti Petre do sedam, nego do sedamdeset puta sedam...?

Ili, dali se secate jos jedne mnogo vaznije lekcije iz Svetog Pisma Novog Zaveta, tematski vezane za ovu pomenutu, a to je; "Tumacenje molitve Gospodnje?" u kojoj centralno mesto  predstavljaju Spasiteljeve reci: "...i oprosti nam dugove nase, kao sto i mi oprastamo duznicima svojim..."

Digresivno podsecanje; U vreme ono kad sam ucio bogosloviju, jednog letnjeg ferija cekao sam na autobuskoj stanici u Gornjem Milanovcu autobus za Beograd sa vecom grupom putnika, medju kojima je bio i jedan krupan i snazan mladic u majici sa kratkim rukavima, i sa istetoviranom rukom na kojoj je pisalo doslovce: "Bog prasta – ja ne". Pomislio sam u sebi,  "koliki je ovaj covek bezboznik."

Ne znace li ove reci, koje sam naveo u Molitvi Gospodnjoj, kojima se molimo Bogu doslovce;  da nama Bog oprosti sagresenja nasa, ali isto onako i na onaj nacin, kako mi oprastamo drugima sagresenja njihova? Dali ovo u krajnjem smislu ne znaci, da nam Bog nece oprostiti, ako mi drugome ne oprostimo? Ne proizilazi li iz ovoga da covek koji veruje u Boga treba i da OPRASTA? Ne nalazi li se oprostaj u samoj sustini hriscanske filosofije zivota,  a ja, kao i mnogi drugi se pitamo, dali Vi kao episkop i pastir uopste imate tu sposobnost;  da oprostite? Ako nemate tu sposobnost, onda Vi niste pastir, vec najamnik, a najamnik je onaj,  kako ste vec nebrojeno puta i posvedocili, koji  "ne mari za ovce svoje", a to doslovce kaze Spasitelj u svome Svetom Jevandjelju.

Izgleda da ste u Vasoj edukaciji, preskocili i Hristovu parabolu o Pastiru, koji je cuvao sto ovaca, pa kad mu se samo jedna izgubila, ostavio je svih onih devedeset i devet, i otisao da trazi samo onu jednu, i trazio je sve dok je nije nasao i vratio u stado. I Hristos kaze da je "njegova radost bila veca za nju jednu, koja je bila zalutala, nego za svih onih devedeset i devet ostalih."

Prema onome sto pokazujete na delu, vise je nego ocigledno da Vi od Vasih podcinjenih, koji za Vas buduci ekskomunicirani i prognani, vise i nisu Vasa pastva, samo trazite pokajanje, a niste spremni nikome da oprostite. Zar nije pokajanje tesno vezano i nerazdvojivo od oprastanja? Zar hriscanstvo nije vera prastanja? Zar oprostaj nije pravoslavni hriscanski postupak? Dali znate da se i u filozofiji zivota i etici, velicina coveka meri po spremnosti i mogucnosti da oprosti, i da je covek veliki onoliko koliko moze da oprosti? Vi trazite da se oni koji su  "prognani pravde radi" pokaju, neznajuci zbog kojih to grehova svojih, pa kad se "pokaju", da oni koji su, kako ih Vi nazivate "zalutali", i dalje ostanu na ulici, izopsteni i van Crkve, ili kao ja i moja porodica, posle tri decenije u svestenickom cinu, na ulici, bez parohije i bez hleba.

A da slucaj bude jos interesantnji, posle tri dobijena procesa na najvecim sudskim instancama; pred Specijalnom Kraljevskom Komisijom Komonvelta Australije, pred Vrhovnim Sudom i pred Vrhovnim Sudom za Industrijske Odnose, kao i posle moga postavljanja za Sudiju Porotnika u istom Vrhovnom Sudu od strane Drzavnog Pravobranioca, drzave Novi Juzni Vels.

Prema onome sto ste do sada vec ispoljili, Vise je nego vidljivo i ocigledno da ste Vi zajedno sa Vasom podrepaskom oligarhijom, koja  Vas kao jerarhija, citaj vlastodrsci, ogrezla u "bezakonju i bescascu svake vrste", nesebicno podrzava, Hristovu jevandjelsku aksiomu, "ljubi bliznjega svoga", zamenili   satanskom: "ubi bliznjega svoga".  Razlika izmedju ove dve aksiome je za Vas i NJih, na prvi pogled  vrlo mala i zanemariva, jer se radi o razlici koja je samo u jednom slovu.  Ali kada uzmemo u obzir cinjenicu da je americka kvazi demokratija  globalisticke provenijencije odavno i satanski izjednacila coveka sa brojem, onda je stvar vise nego jasna o kakvom se tu mentalitetu radi, kakav se mentalitet pospesuje, promovise i inaugurise.

Protojerej Dragan Saracevic