|
Delegati Sabora, nisu se, u prisustvu Njegove Svetosti Patrijarha Pavla, složili sa davanjem velikih prava vladikama
i sveštenicima, prisvajanjem crkvene imovine i ograničavanjem uloge crkvenih Sabora, crkvenih opština i naroda
u verskim poslovima, što su bile osnove ovog dokumenta. Odluka odbacivanja ‘’Novog Ustava'’ nije nikada
promenjena na našim kasnijim Saborima.
Vladika Longin, koji je došao na čelo Mitropolije, posle mitroploita Irineja, svečano je izjavljivao na
javnim nastupima, da će poštovati volju naroda i ostati sa vernicima koji čuvaju svoju Slobodnu Mitropoliju.
Normalno je bilo da na čelu Mitropolije bude mitropolit, ali Crkva nije htela da ga unapredi, jer bi time priznala legitimitet
Mitropolije.
Sve je to nekako išlo poslednjih deset godina, a mi smo bili zavarani da Mitropolija još postoji i da je SPC
digla ruke od nametanja ‘'’Novog Ustava'’, iako su, iza naših leđa, neodgovorno trošeni njeni
fondovi, crkvene opštine svođene na parohije sa velikim materijalnim obavezama i u život su uvođene mnoge
odluke ‘’Novog Ustav'’, koje su je iznutra razarale. Sveštenici koje su nam dovodili sa strane, ne
konsultujući crkvene opštine, su se ponašali krajnje osiono, kao da su crkve u kojima služe njihova svojina.
Retko kod koga su se videle čednost i skromnost, osobine koje su nekada krsile srpske sveštenike, li su zato bili
bezobrazluk, pohlepa i nepoštovanje načina rada i običaja, koji su u toj sredini postojali. I, kao po pravilu,
najviše su nasrtali, vređali i izbacivali iz članstva opštine, nepokorne starije vernike, koji su za svoju
crkvu godinama predano radili i za svoj narod se nesebično žrtvovali.
Tek pojavom luksuznog izdanja novog Ustava srpske Pravoslavne Crkve za Severnu i Južnu Ameriku, sa ‘’Sprovedbenim
uredbama'’, 2008 godine, postalo je jasno da smo izigrani, da su se stvari iz osnova promenile i da Novogračanička
Mitropolija faktički više ne postoji. To je podvučeno u Čl.8, Ustrojstvo, gde se kao eparhije SPC u Americi
i Kanadi navode:
- a) Srednje-zapadnoamerička-Gračanička mitropolija sa sedištem u manastiru Sveti Sava, Ilinois;
- b) Istočno američka eparhija sa sedištem u Marsu, Pensilvanija;
- v) Zapadnoamerička eparhija sa sedištem u Los Anđelosu, Kalifornija i
- g) Eparhija Kanadska sa sedištem u manastiru Svetog Preobraženja, u Miltonu, Kanada'’.
Tako je Novogračanička Mitropolija, koja je imala svoje eparhije u Evropi i Australiji, svedena na polovinu jedne
od četiri epoarhije, u Americi, a njeno sedište premešteno, iz Nove Gračanice u Manastir Svetog Save,
u Libertevilu. Da velika Mitropolija uđe u sastav manje eparhije, bilo bi isto kao kada bi, u vojsci,. Novogračanička
Mitropolija: Eparhije za SAD i Kanadu, Evropu i Australiju, divizija ušla u sastav čete. Slični ustavi
SPC za Evropu i Australiju, prisvajaju delove naših eparhija na tim kontinentima.
‘’Novi Ustav'’ onda ide dalje, pa, u članu 2 , Sprovedbenih uredaba, doslovno kaže:Stupanjem
na snagu Ustava srpske Pravoslavne Crkve u Severnoj i Južnoj Americi prestaju važiti propisi sledećih dokumenata:
- 1.Ustav Srpske Pravoslavne Crkve u SAD i Kanadi;
- 2. Ustav Srpske pravoslavne Mitropolije Novogračaničke-eparhije za Sjedinjene države i Kanadu- Slobodne
srpske pravoslane crkve;
- 3.Ustav Srpske pravoslavne Mitropolije Novogračaničke – Slobodne srpske pravoslavne crkve;
- 4. Prelazne uredbe za upravljanje između Srpske pravoslavne crkve u SAD i Kanadi i Novogračaničke Mitropolije'’.
Da bi se o svemu ovome dala izvesna pravna podloga, ‘’ Novi Ustav'’, u Članu 34, Primena, strana93,
bezobzirno laže, da je to bilo odobreno na Saboru Novogračaničke Mitropolije, 24 aprila 1998 godine, kada je
predlog ovog Ustava bio odbijen. Po starom, za nas tada važećem Ustavu, nikakve odluke o promeni ustrojstva Mitropolije
ili Eparhije, nisu mogle da budu donete, dok ih ne odobre dve trećine delegata na Saboru.
Zbog ograničenog prostora, ne možemo da se bavimo celim Ustavom, od 95 strana, ali želimo da skrenemo pažnju
slobodnim Srbima na još jednu njegovu važnu pukotinu, koja duboko zadire u naš zagranični život.
Materijalni momenat, koji je SPC nasledila od komunista je, u potpunosti, potisnuo njihovu duhovnu i očinsku brigu, što
vidimo iz Člana7, Uređenje:
‘’Sve što se odnosi na upravu pokretnim i nepokretnom imovinom, verskim korporacijama, netečevinskim
korporacijama podređenim korporacijama, ma koje vrste, zadužbinama, fondovima, i drugim telima predviđenim
ovim Ustavom, pod nadzorom je eparhijskog Arhijereja, sveštenstva i svetovnih lica odgovarajućih crkveno- administrativnih
(samoupravnih) tela Srpske Pravoslavne Crkve u Severnoj i Južnoj Americi.'’
Da bi imovina bila u njihovim rukama , nezaštićena kroz korporacije, oni, u članu 6, sprovedbenih uredaba,
naglašavaju:
'’Sva dokumenta o upravljanju crkvenim telima, uključujući crkvene povelje ( čartere), uvernja
o inkorporisanju, tapije i pravila, moraju biti usaglašeni sa Ustavom i Jednoobraznim uredbama Srpske Pravoslavne Crkve
u Severnoj i Južnoj Americi'’.Drugin rečima, to će biti izigrano i onda, u pogodnom trenutku, proglašeno
za nevažeće. Skoro da nema jedne crkvene opštine, koja je, u ovom međuvremenu, birala i održavala
zakonski predviđene, odbore staratelja.
Znamo da SPC ima dosta svojih problema, ali ne vidimo da je se i sa jednim od njih, odlučno uhvatila u koštac.
Ovde u izbegliuštvu, gde problem uopšte nije postojao, Crkva ga je, nametanjem ‘’Novog Ustava'’,
sasvim neporebno, stvorila. Zato je, samo tri meseca posle Sabora, 1998 godine, bio stvoren Odbor za očuvanje Novogračaničke
Mitropolije, na slavi Crkve Sveti Ilija, u Vest Lorenu, Kanada. Njegov zadatak je bio da brine o očuvanju Mitropolije,
onakve kakvu smo nasledili od blaženopočivšeg Mitropolita Irineja, sve do dana kada se političke prilike
u zemlji poprave i Crkva u Otadžbini počne da živi u normalnim uslovima.
Ljudi su se zabrinuto pitali šta crkvi treba ovaj pljačkaški Ustav, u ovim nesređenim ( i nesrećnim)
prilikama, kada su nam Ustavi, iz 1927 i 1039 godine, po kojima je decenijama SPC radila, sasvim dobro služili. Svi ti
Ustavi, davali su našem svetu u inostanstvu punu crkvenu autonomiju i predviđali crkvene Sabore kao vrhovno administrativno
telo, a arhijereje i eparhijske savete kao izvršne organe, sa tačno određenim pravima i dužnostima.
Da je ovaj Ustav slabo primljen od sveštenika i vernika, na obe strane u bivšem crkvenom sporu, govore stalna
negodovanja po crkvrnim opštinama, otkazivanje poslušnosti vladikama i parnice koje nezadovoljnici pokreću
pred građanskim sudovima zemalja u kojima žive. U znak protesta, dosta sveštenika su napustili SPC i otišli
pod jurisdikciju grčkih, ruskih i drugih pravoslavnih crkava, gde ih niko neće maltretirati. Istoivremeno,služe
u svojim starim crkvama, koje su, kao korporacije, zaštićene od hijerarhiskih moćnika SPC.U nekoliko crkava
u Engleskoj, oko Derbija, koje su prepune svake nedelje, služi naš sveštenik otac Radiša Ninković,
koji ne haje što ga tamošnja eparhija SPC ne priznaje.
Znamo šta se dešavalo u crkvenim opštinama Vindzor, Sudburi, Hamilton i Nijagara, u Kanadi, Cirihu
i Minhenu u Evropi, (vladiki je zabranjen ulaz u crkvu), i u Južnom Brizbanu i Kanberi, u Australiji koje su
se sasvim odvojile i ne priznaju vlast nadležnog episkopa Irineja. Sveštenici Novogračaničke Mitropolije
uputili su protest Svetom Arhijerejskom Saboru u Beogradu, zbog ukidanja Mitropolije, nesigurnosti položaja i mogućeg
otpuštanja sveštenstva koje i njoj služi (govori se o tome da je Mitropolit Hristifor već tražio
da se vladika Longin iseli iz Nove Gračanice). U nekim srpskim kolonijama u Americi, vernici kupuju
zemlju i objekte, i organizuju klubove, za narodnu upotrebu, a ne žele nikakvu vezu sa crkvom, iako bi ih to oslobađalo
plaćanja državnih poreza.
Gospoda arhijereji, koji na ovom Ustavu insistiraju, su se grdno preračunali. Poltička emigracija nije izumrla,
kao što su očekivali. Isto kao što nas, u drugom smislu, ignorišu oni koji su sada na vlasti u Beogradu,
presvučeni komunisti i njihova deca, tako nas ignoriše, nipodoštava i ikorišćava naša rođena
Crkva, iz koje komunistički saradnici još nisu uklonjeni. To puni njene baterije i emigracija jača. Očigledno,
i jedni i drugi ne shvataju da iza nas stoji bogato političko, versko i kulturno nasleđe, sa kojim niko neće
moći da se igra.. Godine teškog rada i borbe protiv komunizma su nas silno očeličile. Tačno je, da
je starih političkih emigranata sve manje, ali su na mesto onih koji su se upokojili, došla njihova deca, koja,
i kada ne govore srpski jezik, srpskim duhom dišu i svoju veru vole, na isti način kao i njihovi rodotelji. Za mnoge
og njih će se tek čuti. Crkva će jednoga dana zažaliti što ih je, administrativnim glupostima ovog
nakaznog Ustava, sopstevenom krivicom, udaljila od sebe.
Kao odgovorna nacionalna ustanova, SPC bi morala da oslušne raspoloženje svojih vernika i ovaj Ustav da ukine,
pre no što izazove još veću štetu.
Naš Odbor, koji u poslednje vreme nije bio mnogo aktivan, snosi deo krivice za ono što nas je sada snašlo.
Verovali smo u dobre namere crkvenih vlasti, koje su nas, još jednom, prevarile. Zato moramo opet da pokažemo, da
li smo ostali verni i čvrsti Svetosavski sledbenici ili smo i mi utonuli u paklenu mondijalističku kaljugu, kojoj
sve srpsko i nacionalno smeta, a sa neprijateljima sarađuje.
Odbor namerava da, u septembru mesecu, sazove jedan širi sastanak, na kome bi trezveno porazgovarali
o nastavku njegovog rada. Najverovatnije je da će sastanak biti održan u Klivlandu, kao sredokraći, u koju
mogu lako da dođu pretstavnici crkava iz Amerike i Kanade. Dnevni red, sa vremenom, tačnim datumom i mestom održavanja
sastanka, biće vam naknadno poslat. Molimo vas, da na sastanak dođete u što većem broju i dobro pripremljeni
da u njihovom radu učestvujete.
U očekivanju da što pre dobijemo vaše odgovore, sa mišljenjima i predlozima u pogledu nastavka rada
Odbora, bratski vas pozdravlja, vaš
Miša Beljaković, sekretar sa SAD 30.07.2008
САОПШТЕЊЕ
БР. 1,
Српској
политичкој емиграцији,
свештеницима и верницима
Новограчаничке митрополије
До сада се сматрало
да је тзв. ''Нови Устав''
Српске Православне Цркве
у Северној и Јужној Америци,
био прихваћен само од
дела Цркве који је, у доба
поделе, признавао хијерархију
у Београду. Тај Устав,
који је и нама наметан,
био је одбачен на Сабору
Новограчаничке Митрополије,
одржаном 23-24 априла 1998 године,
у манастиру Нова Грачаница.
Делегати Сабора, нису
се, у присуству Његове
Светости Патријарха
Павла, сложили
са давањем великих права
владикама и свештеницима,
присвајањем црквене
имовине и ограничавањем
улоге црквених Сабора,
црквених општина и народа
у верским пословима,
што су биле основе овог
документа. Одлука одбацивања
''Новог Устава'' није никада
промењена на нашим каснијим
Саборима. Владика Лонгин,
који је дошао на чело
Митрополије, после митроплоита
Иринеја, свечано је изјављивао
на јавним наступима,
да ће поштовати вољу
народа и остати са верницима
који чувају своју Слободну Митрополију. Нормално
је било да на челу Митрополије
буде митрополит, али Црква није хтела
да га унапреди, јер би
тиме признала легитимитет
Митрополије.
Све
је то некако ишло последњих
десет година, а ми смо
били заварани да Митрополија
још постоји и да је СПЦ
дигла руке од наметања
'''Новог Устава'', иако су,
иза наших леђа, неодговорно
трошени њени фондови,
црквене општине свођене на парохије
са великим материјалним
обавезама и у живот су
увођене многе одлуке
''Новог Устав'', које су је
изнутра разарале. Свештеници
које су нам доводили
са стране, не консултујући
црквене општине, су се
понашали крајње осионо,
као да су цркве у којима
служе њихова својина.
Ретко код кога су се виделе
чедност и скромност,
особине које су некада
крсиле српске свештенике,
ли су зато били
безобразлук, похлепа
и непоштовање начина
рада и обичаја, који су
у тој средини постојали.
И, као по правилу,
највише су насртали
, вређали и избацивали
из чланства општине
, непокорне старије вернике,
који су за своју цркву
годинама предано радили
и за свој народ се несебично
жртвовали.
Тек
појавом луксузног издања
новог Устава српске
Православне Цркве за
Северну и Јужну Америку,
са ''Спроведбеним уредбама'',
2008 године, постало је јасно
да смо изиграни, да су
се ствари из основа промениле
и да Новограчаничка
Митрополија фактички
више не постоји. То је
подвучено у Чл.8, Устројство,
где се као епархије СПЦ
у Америци и Канади наводе:
''а) Средње-западноамеричка-Грачаничка
митрополија са седиштем
у манастиру Свети Сава,
Илиноис; б) Источно америчка
епархија са седиштем
у Марсу, Пенсилванија;
в) Западноамеричка епархија
са седиштем у Лос Анђелосу,
Калифорнија и г) Епархија
Канадска са седиштем
у манастиру Светог Преображења,
у Милтону, Канада''. Тако
је Новограчаничка Митрополија,
која је имала своје епархије
у Европи и Аустралији,
сведена на половину
једне од четири епоархије,
у Америци, а њено седиште
премештено, из Нове Грачанице
у Манастир Светог Саве,
у Либертевилу. Да велика
Митрополија уђе у састав
мање епархије, било би
исто као када
би, у војсци,. Новограчаничка
Митрополија: Епархије
за САД и Канаду, Европу
и Аустралију, дивизија
ушла у састав чете. Слични
устави СПЦ за Европу
и Аустралију, присвајају
делове наших епархија
на тим континентима.
''Нови Устав'' онда иде
даље, па, у члану 2 , Спроведбених
уредаба, дословно каже:Ступањем
на снагу Устава српске
Православне Цркве у
Северној и Јужној Америци
престају важити прописи
следећих докумената:
1.Устав Српске
Православне Цркве у
САД и Канади;
2. Устав Српске
православне Митрополије
Новограчаничке-епархије
за Сједињене државе
и Канаду- Слободне српске
правослане цркве;
3.Устав Српске православне
Митрополије Новограчаничке
– Слободне српске
православне цркве;
4. Прелазне уредбе за
управљање између Српске
православне цркве у
САД и Канади
и Новограчаничке Митрополије''.
Да би се о свему
овоме дала извесна правна
подлога, '' Нови Устав'',
у Члану 34, Примена, страна93,
безобзирно лаже, да је
то било одобрено на Сабору
Новограчаничке Митрополије,
24 априла 1998 године, када
је предлог овог Устава
био одбијен. По старом,
за нас тада важећем Уставу,
никакве одлуке о промени
устројства Митрополије
или Епархије, нису могле
да буду донете, док их
не одобре две трећине
делегата на Сабору.
Због
ограниченог простора,
не можемо да се бавимо
целим Уставом, од 95 страна,
али желимо да скренемо
пажњу слободним Србима
на још једну његову важну
пукотину, која дубоко
задире у наш загранични
живот. Материјални моменат,
који је СПЦ наследила
од комуниста је, у потпуности,
потиснуо њихову духовну
и очинску бригу,
што видимо из Члана7, Уређење: ''Све што се односи
на управу покретним
и непокретном имовином,
верским корпорацијама,
нетечевинским корпорацијама
подређеним корпорацијама,
ма које врсте, задужбинама,
фондовима, и другим телима
предвиђеним овим Уставом,
под надзором је епархијског
Архијереја, свештенства
и световних лица одговарајућих црквено- административних
(самоуправних) тела Српске
Православне Цркве у
Северној и Јужној Америци.''
Да би имовина била у њиховим
рукама , незаштићена
кроз корпорације, они,
у члану 6, спроведбених
уредаба, наглашавају:
''Сва документа
о управљању црквеним
телима, укључујући црквене
повеље ( чартере), уверња
о инкорпорисању, тапије
и правила, морају бити
усаглашени са Уставом
и Једнообразним уредбама
Српске Православне Цркве
у Северној и Јужној Америци''.Другин
речима, то ће бити изиграно
и онда, у погодном тренутку,
проглашено за неважеће.
Скоро да нема једне црквене
општине, која је, у овом
међувремену, бирала
и одржавала законски
предвиђене, одборе старатеља.
Знамо да СПЦ има доста
својих проблема, али
не видимо да је се и са једним
од њих, одлучно ухватила
у коштац. Овде у
избеглиуштву, где проблем
уопште није постојао,
Црква га је , наметањем
''Новог Устава'', сасвим
непоребно, створила.
Зато је, само три месеца
после Сабора, 1998 године,
био створен Одбор за
очување Новограчаничке
Митрополије, на слави
Цркве Свети Илија, у Вест
Лорену, Канада. Његов
задатак је био да брине
о очувању Митрополије,
онакве какву смо наследили
од блаженопочившег Митрополита
Иринеја, све до дана када
се политичке прилике
у земљи поправе и Црква
у Отаџбини почне да живи
у нормалним условима. Људи
су се забринуто питали
шта цркви треба овај
пљачкашки Устав, у овим
несређеним ( и несрећним)
приликама, када су нам
Устави, из 1927 и 1039 године, по
којима је децениама
СПЦ радила, сасвим добро
служили. Сви ти Устави,
давали су нашем свету
у иностанству пуну црквену
аутономију и предвиђали
црквене Саборе као врховно
административно тело,
а архијереје и епархијске
савете као извршне органе,
са тачно одређеним правима
и дужностима.
Да је овај Устав
слабо примљен од свештеника
и верника, на обе стране
у бившем црквеном спору,
говоре стална негодовања
по цркврним општинама,
отказивање послушности
владикама и парнице
које незадовољници покрећу
пред грађанским судовима
земаља у којима живе.
У знак протеста, доста
свештеника су напустили
СПЦ и отишли под јурисдикцију
грчких, руских и других
православних цркава,
где их нико неће малтретирати.
Истоивремено,служе у
својим старим црквама,
које су, као корпорације,
заштићене од хијерархиских
моћника СПЦ.У неколико
цркава у Енглеској, око
Дербија, које су препуне
сваке недеље, служи наш
свештеник отац Радиша
Нинковић, који не хаје
што га тамошња епархија
СПЦ не признаје. Знамо
шта се дешавало у црквеним
општинама Виндзор, Судбури,
Хамилтон и Нијагара,
у Канади, Цириху и Минхену
у Европи, (владики је забрањен
улаз у цркву), и у Јужном
Бризбану и Канбери, у
Аустралији које
су се сасвинм одвојиле
и не признају власт надлежног
епископа Иринеја. Свештеници
Новограчаничке Митрополије
упутили су протест Светом
Архијерејском Сабору
у Београду, због укидања
Митрополије, несигурности
положаја и могућег отпуштања
свештенства које и њој
служи ( говори се о томе
да је Митрополит Христифор
већ тражио да се владика
Лонгин исели из Нове
Грачанице). У неким српским
колонијама у Америци,
верници купују земљу
и објекте, и организују
клубове, за народну употребу,
а не желе никакву везу
са црквом, иако би их то
ослобађало плаћања државних
пореза.
Господа архијереји, који
на овом Уставу инсистирају,
су се грдно прерачунали.
Полтичка емиграција
није изумрла, као што
су очекивали. Исто као
што нас, у другом смислу,
игноришу они који су
сада на власти у Београду,
пресвучени комунисти
и њихова деца, тако нас
игнорише, ниподоштава
и икоришћава наша рођена
Црква, из које комунистички
сарадници још нису уклоњени.
То пуни њене батерије
и емиграција јача. Очигледно,
и једни и други не схватају
да иза нас стоји богато
политичко, верско и културно
наслеђе, са којим нико
неће моћи да се игра.. Године
тешког рада и борбе против
комунизма су нас силно
очеличиле. Тачно је, да
је старих политичких
емиграната све мање,
али су на место оних који
су се упокојили, дошла
њихова деца, која, и када
не говоре српски језик,
српским духом дишу и
своју веру воле, на исти
начин као и њихови родотељи.
За многе ог њих ће се тек
чути. Црква ће једнога
дана зажалити што их
је, административним
глупостима овог наказног
Устава, сопстевеном
кривицом, удаљила од
себе.
Као одговорна
национална установа,
СПЦ би морала да ослушне
расположење својих верника
и овај Устав да укине,
пре но што изазове још
већу штету.
Наш Одбор,
који у последње време
није био много активан,
сноси део кривице за
оно што нас је сада снашло.
Веровали смо у добре
намере црквених власти,
које су нас, још једном,
превариле. Зато морамо
опет да покажемо , да ли
смо остали верни и чврсти
Светосавски следбеници
или смо и ми утонули у
паклену мондијалистичку
каљугу, којој све српско
и национално смета, а
са непријатељима сарађује.
Одбор намерава
да, у септембру месецу,
сазове један шири састанак,
на коме би трезвено поразговарали
о наставку његовог рада.
Највероватније је да
ће састанак бити одржан
у Кливланду, као средокраћи,
у коју могу лако да дођу
претсзтавници цркава
из Америке и Канаде. Дневни
ред, са временом, тачним
датумом и местом одржавања
састанка, биће вам накнадно
послат. Молимо вас, да
на састанак дођете у
што већем броју и добро
припремљени да у њиховом
раду учествујете.
У
очекивању да што пре
добијемо ваше одговоре,
са мишљењима и предлозима
у погледу наставка рада
Одбора, братски вас поздравља,
ваш
Миша
Бељаковић,
секретар са САД
|
