Povodom različitih komentara, kako u Otadžbini Srbiji tako i u raseljenju, o mom navodnom 'javljanju' i navodnom uticaju na dešavanja u Srbiji i Crkvi. Krajnje me iritiraju i iznenađuju komentari, o kojima saznajem, a koji su počeli da se povlače po štampi, internetu i Srbiji da je sada zbog tog pisma (koje nije moje) došlo do nekih promena (ili se razmišlja) u pristupu izbora novog srbskog patrijarha. Pojavljivanje pisma sa naslovom ''Cilj opravdava sredstva '' i ''Vladika Damaskin poručuje'', gde se navode neki delovi iz mojih pisanija, sigurno ne bi smelo da porementi 'predizornu kampanju za patrijarha srbskog', koju 10-ak mitropolita i vladika SPC sprovode, skoro svakodnevno, na svim kontinentima.

Sećam se ovom prilikom mudrih reči našeg proslavljenog Andrića, koje je neko negde nedavno citirao: ''Dođu, tako vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori a fukara se obogati''. U ovim teškim vremenima za svekoliki Srbski narod treba da se pokajemo i vratimo na naš, vekovima utabani, SVETOSAVSKI PUT. Milton je napisao 'IZGUBLJENI RAJ', dok mi Srbi izgleda u poslednje vreme pišemo svoj sopstveni 'IZGUBLJENI PUT'. Svako, s predumišljajem, rušenje naše narodne Svetosavske Crkve, PRAVOSLAVLJA I SVETOSAVLJA, kao i naše Srpske Države (ono što je i koliko od njih ostalo danas ?!), treba da bude osuđeno, još u teškom vremenu svakodnevne borbe za Srbinovo Srce i našu srednjovekovnu Kolevku – Kosovo i Metohiju ( a sada vidimo i Vojvodinu), kada je naš Srbski narod sveden na puko preživljavanje, patnju i izumiranje.

            Jedan grčki mudrac, dok je u Grčkoj još trajalo tursko ropstvo, rekao je: ' AKO ŽELIŠ DA SATREŠ I UNIŠTIŠ JEDAN NAROD, UNIŠTI MU NJEGOV JEZIK' a ja dodajem: I SRBSKU REČ! Mnogi to upravo danas pokušavaju i sa našim Srbskim narodom, omladinom, školom, VEROM – SVETIM PRAVOSLAVLJEM,  sa našim svetinjama – crkvama, manastirima, grobljima, našom divnom ćirilicom i našom vascelom kulturnom baštinom i vekovnim srbskim duhovnim nasleđem. S toga razloga, Srbi i Srbkinje prinuđeni su da, krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka, osnivaju udruženja i odbore za ZAŠTITU SVOJE ĆIRILICE i svoje REČI,  Novogračaničke mitropolije u Americi, za unapređenje nataliteta kod našeg Srbskog naroda, razna ekološka za očuvanje životne sredine, srbske netaknute prirode – brda i dolina, reka i planina, lekovitih banja i odmarališta širom Srbije i drugih vekovnih srbskih oblasti i pokrajina.  

Iz svakodnevne štampe i posredstvom najsavremenije računarske tehnologije, saznajemo da ima 35 kandidata koji ispunjavaju uslove za budućeg novog po redu 45-og patrijarha, vrhovnog poglavara Srbske Svetosavske Crkve. Ima i takvih koji sami sebe kandiduju za taj visoki položaj, na žalost , čini se, ne birajući sredstva za postizanje tog svog cilja. Takođe, konstatuju da treba da za njih glasaju 20 arhijereja – mitropolita i vladika. Skoro svi su završili visoke bogoslovske i druge škole (neki 'zapadne', neki 'istočne'), a zaboravili da su nekad učili da nije pohvalna simonija (kupovanje blagodati Božje, poput Simona iz N.Zaveta), ili krajnje nedozvoljennim sredstvima – osvajanje visokih zvanja i položaja u Svetoj Crkvi Hristovoj Pravoslavnoj.

Istorijska dokumenta svedoče da su pri izboru trojice poslednjih srbskih patrijarha umešali prste vlastodršci i moćnici ovoga sveta i veka. Sve to nekako nas prati kao Božija kazna i to da nam poslednja dva patrijarha završavaju svoje poslednje dane i živote na beogradskoj VMA. Jedino Bog Sveti zna zašto je to tako ...?! Sadašnji srbski vlastodršci podvlače i kažu da se neće mešati pri izboru novog poglavara naše Srbske Crkve. Živi bili, pa videli ... ako ne bude po onoj narodnoj: 'ispod žita'?! A upravo dva poslednja srbska patrijarha, blaženopočivši German i već godinu dana bolesni Pavle, izabrani su za poglavare Srbske Crkve upravo sa Kosova i Metohije.

U ovim teškim vremenima za vasceli srbski narod ja se molim Bogu i Sv.Savi za vladiku Raško-prizrenskog i Kosovsko-metohijskog ARTEMIJA, zajedno sa njegovim sveštenstvom, monaštvom i narodom, koji su živi raspeti srbski velikomučenici. On je Justinovac koji nije izneverio put i učenje svog duhovnog oca Prepodobnog Justina Ćelijskog, sv.Vladiku Nikolaja Srbskog, svoga velikog zemljaka – lelićanina, i mnoge druge svete Srbe.

U ovom trenutku i moje puko preživlјavanje, koje sa ponosom delim sa mojim Srbskim narodom, me sprečava da budem više uključen i obavešten o svim dnevnim dešavanjima i izjavama kojih, kako sam obavešten, ima dosta ovih dana. Takođe bih zamolio da se moje ime izostavi iz svih tamošnjih dnevno-političkih dešavanja jer sam ne svojom voljom zaobiđen od braće-arhijereja srbskih, već evo dosta godina. Ipak, neka je za sve SLAVA I HVALA GOSPODU BOGU! Danas – jesmo, sutra – nismo?! Najvažnije je ko bude vladika ili patrijarh u večnom zagrobnom životu u Nebeskom Carstvu Hrista Boga našega.

Vladika Damaskin (Davidović), b.zapadnoevropski

Поводом различитих коментара, како у Отаџбини Србији тако и у расељењу, о мом наводном `јављању` и наводном утицају на дешавања у Србији и Цркви. Крајње ме иритирају и изненађују коментари, о којима сазнајем, а који су почели да се повлаче по штампи, интернету и Србији да је сада због тог писма (које није моје) дошло до неких промена (или се размишља) у приступу избора новог србског Патријарха.  Појављивање писма са насловом ``Циљ оправдава средства`` и ``Владика Дамаскин поручује``, где се наводе неки делови из мојих писанија, сигурно не би смело да поремети `предизборну кампању за патријарха србског`, коју 10-ак митрополита и владика СПЦ спроводе, скоро свакодневно, на свим континентима.

            Сећам се овом приликом мудрих речи нашег прослављеног Андрића, које је неко негде недавно цитирао: 'Дођу, тако времена, када паметан заћути, будала проговори а фукара се обогати' . У овим тешким временима за свеколики Србски народ треба да се покајемо и вратимо на наш, вековима утабани, СВЕТОСАВСКИ ПУТ. Милтон је написао `ИЗГУБЉЕНИ РАЈ`, док ми Срби изгледа у последње време пишемо свој сопствени `ИЗГУБЉЕНИ ПУТ`.  Свако, с предумишљајем, рушење наше народне Светосавске Цркве, ПРАВОСЛАВЉА И СВЕТОСАВЉА, као и наше Српске Државе (оно што је и колико од њих остало данас?!), треба да буде осуђено, још у тешком времену свакодневне борбе за Србиново Срце и нашу средњовековну Колевку – Косово и Метохију (а сада видимо и Војводину), када је наш Србски народ сведен на пуко преживљавање, патњу и изумирање.

Један грчки мудрац, док је у Грчкој још трајало турско ропство, рекао је `АКО ЖЕЛИШ ДА САТРЕШ И УНИШТИШ ЈЕДАН НАРОД, УНИШТИ МУ ЊЕГОВ ЈЕЗИК` а ја додајем: И СРБСКУ РЕЧ! Многи то управо данас покушавају и са нашим Србским народом, омладином, школом, ВЕРОМ – СВЕТИМ ПРАВОСЛАВЉЕМ, са нашим светињама – црквама, манастирима, гробљима, нашом дивном ћирилицом и нашом васцелом културном баштином и вековним србским духовним наслеђем. С тога разлога, Срби и Србкиње принуђени су да, крајем двадесетог и почетком двадесет и првог века, оснивају удружења за ЗАШТИТУ СВОЈЕ ЋИРИЛИЦЕ и своје РЕЧИ, Одбор за очување Новограчаничке митрополије у Америци, многа удружења за унапређење наталитета код нашег Србског народа, затим еколошка разна удружење и организације за очување животне средине, србске нетакнуте природе – брда и долина, река и планина, лековитих бања и одмаралишта широм Србије и других вековних србских области и покрајина. 

Из свакодневне штампе и посредством најсавременије рачунарске технологије, сазнајемо да има 35 кандидата који испуњавају услове за будућег новог по реду 45-ог патријарха, врховног поглавара Србске Светосавске Цркве. Има и таквих који сами себе кандидују за тај високи положај, на жалост , чини се, не бирајући средства за постизање тог свог циља. Такође, констатују да треба да за њих гласају 20 архијереја – митрополита и владика. Скоро сви су завршили високе богословске и друге школе (неки `западне`, неки `источне`) , а заборавили да су некад учили да није похвална симонија (куповање благодати Божје, попут Симона из Н.Завета), или крајње недозвољеним средствима – освајање високих звања и положаја у Светој Цркви Христовој Православној.

Историјска документа сведоче да су при избору тројице последњих србских патријарха умешали прсте властодршци и моћници овога света и века. Све то некако нас прати као Божија казна и то да нам последња два патријарха завршавају своје последње дане и животе на београдској ВМА. Једино Бог Свети зна зашто је то тако ...?! Садашњи србски властодршци подвлаче и кажу да се неће мешати при избору новог поглавара наше Србске Цркве. Живи били , па видели ... ако не буде по оној народној `испод жита`?!  А управо два последња србска патријарха, блаженопочивши Герман и већ годину дана болесни Павле, изабрани су за поглаваре Србске Цркве управо са Косова и Метохије.

У овим тешким временима за васцели србски народ ја се молим Богу и Св.Сави за владику Рашко-призренског и Косовско-метохијског АРТЕМИЈА, заједно са његовим свештенством, монаштвом и народом, који су живи распети србски великомученици. Он је Јустиновац који није изневерио пут и учење свог духовног оца Преподобног Јустина Ћелијског, св. Владику Николаја Србског, свога великог земљака – Лелићанина, и многе друге свете Србе.

У овом тренутку и моје пуко преживљавање, које са поносом делим са мојим Србским народом, ме спречава да будем више укључен и обавештен о свим дневним дешавањима и изјавама којих, како сам обавештен, има доста ових дана. Такође бих замолио да се моје име изостави из свих тамошњих дневно-политичких дешавања јер сам не својом вољом заобиђен од браће-архијереја србских, већ ево доста година. Ипак, нека је за све СЛАВА И ХВАЛА ГОСПОДУ БОГУ! Данас – јесмо, сутра – нисмо?! Најважније је ко буде владика или патријарх у вечном загробном животу, у Небеском Царству Христа Бога нашега.

Владика Дамаскин (Давидовић), б. западноевропски