U vezi sa aktom Ebr. 308/07, smatram da
sam, imajuci u vidu celokupnu korespodenciju i prilozena dokumenta, definitvno dokazao da kod mene u sporonom slucaju NE POSTOJI
KANONSKI PREKRSAJ, po kome ste me kaznili zabranom svestenodejstva, ili kako ste to obrazlozili u Vasem aktu Ebr. 251/07, da je to "privremena mera"… Po ovom pitanju obratio sam se za savet dugogodisnjim
profesorima Bogoslovije i Bogoslovskog Fakulteta koje poznajem, a koji su potvrdili kanonsko pravilo, i moju tvrdnju u odbrani,
da je zabrana svestenodejstva KAZNA, koja se donosi i izrice iskljucivo po utvrdjenoj i dokazanoj krivici, i da kao takva
ne postoji i ne moze se tretirati kao PRIVREMENA MERA, a jos manje ne moze da bude doneta u toku postupka, dok se navodno
ne "utvrdi krivica".
Pored toga, posebno je iritirajuca cinjenica, da protiv onih svestenika
koje sam ja imenovao u mojoj predstavci, a koji su, za sta posedujem i materijalne
dokaze, POCINILI KANONSKE PREKRSAJE, niste nista preduzeli, jer kao sto vidim
nisu stavljeni pod zabranu svestenodejstva, zbog kanonskih prekrsaja, koje su zaista POCINILI, ili pak, pod pretpostavkom
da su ih pocinili, dok se njihova krivica eventualno ne utvrdi, kao sto ste to uradili u mome slucaju.
Na bratskom (?!) sastanku svestenstva,
24. avgusta o. g. u Aleksandriji, "odgovorili" ste ]UTANJEM na pitanje koje je pokrenuo prota Miroslav Popovic, da bi trebalo
razmotriti KANONSKE PREKRSAJE koje cine pojedini svestenici koji prihvataju da u svetoj tajni krstenja kumovi mogu da budu
rimokatolici i protestanti, kao i cinjenicu da ima i svestenika koji pre vencanja daju svetu tajnu evharistije, isto rimokatolicima
i protestantima, tamo gde su u pitanju mesoviti brakovi, sto je sve vise nego jasno: NEKANONSKI i protivno ucenju nase svete
istocne pravoslavne Crkve, a sto se granici sa jeretickim postupkom. Isto tako ostali ste i bez komentara na tvrdjenje prote
Dusana Rakica, da ima svestenika koji se bave VRACANJEM, sto je isto nespojivo sa ucenjem nase svete Crkve, a takodje niste
komentarisali ni NEPRISTOJNO PONASANJE pojedinih svestenika na javnom mestu, posebno u PIJANOM STANJU… Preko svega ovoga
ste jednostavno presli, i sve je ostalo da izgleda kao da se od toga nista nije ni dogadjalo niti se pak dogadja.
Ja protojerej Dragan Saracevic, koji sam u svestenickom cinu gotovo punih
trideset godina, nikada i paki nikada, nisam u svojoj svestenosluziteljskoj parohijskoj
sluzbi, bilo sta od gore nabrojanog ucinio. Isto tako, ja protojerej Dragan Sracevic, prema prilozenim dokumentima, materijalnim
dokazima i svedocima, dokazao sam moju nevinost u spornom slucaju, i dokazao sam da NISAM pocinio KANONSKI PREKRSAJ zbog koga
sam navodno kaznjen, i koja kazna mi jos uvek traje.
Ovim Vasim postupkom, ja sam kao svestenik
duboko povredjen i razocaran, i budite ubedjeni ne samo ja, sagledavajuci celokupnu situaciju, kao i Vas pristup u nacinu
resavanja odredjenih pitanja, posmatran kako globalno u odnosu na svo svestenstvo, i na mene posebno. Iz gore pomenutog vise je nego
ocigledno da se ovde radi o primeni duplih standarda, sto sam istakao u mojoj zalbi, kao i o tome da sam ja taj koji sam jednostavno
odredjen za "odstrel", bez obzira na to da li imam ili nemam krivicu. U mome slucaju, ono sto je najvaznije, to je da je nadjen
povod koga je trebalo iskoristiti za moje konacno "uklanjanje", odnosno rascinjenje, jer u nasoj Crkvi, kao sto vidim, za
pojedine svestenike koji su unapred osudjeni za odstrel, ne postoji pravo na zalbu, i ne postoji vise niko iznad namesnika
i episkopa i njihoove "apsolutne" i neprikosnovene vlasti.
Obracam Vam se ovog puta sa obrazlozenjem, da ja licno, kao i u prethodnom
mome slucaju gde nisam zeleo da dodje do eskalacije, ne zelim da do toga dodje ni ovoga puta. Jos jednom podvlacim, kao sto
sam to ucinio i u mome obracanju Ep. Savetu i Crkvenom sudu, da sam ja u mome slucaju do sada manifestovao izuzetno veliko
strpljenje, a da moj slucaj nije na odgovarajuci nacin jos uvek, posle tri ipo godine resen.
Iz svih gore navedenih razloga, jos jednom Vas najuctivije umoljavam
da pomenutu zabranu skinete, buduci da ste je Vi sami licno doneli.
Ukoliko to ne zelite da uradite, s obzirom da je vrlo vidljivo, da u
mome slucaju ne postoji pravni lek u vidu obracanja visoj instanci, jer nisam izveden
na Crkveni Sud, i s obzirom da sam puna cetiri meseca pod NEKANONSKOM zabranom svestenodejstva, ja cu biti prinudjen,
pre dostavljanja slucaja Administrativnom Tribunalu, (Administrative Discission Tribunal - State of NSNJ) da predmet dostavim
Svetom arhijerejskom sinodu i Velikom crkvenom sudu informacije radi, a sa ciljem da sa sebe skinem odgovornost za eventualnu
eskalaciju slucaja.
Takodje zelim da Vas podseteim na slucaj NJegovog Preosvestenstva episkopa
Filareta, kome je bio zabranjen ulazak u Crnu Goru na osnovu PRETPOSTAVKE, jer je OSUMNJICEN naravno bez ikakvih dokaza, da
je navodno pomagao haske osudjenike. U mome slucaju, smatram da je ucinjeno gotovo isto, jer sam pre dokazane krivice, potpuno
nekanonski stavljen pod zabranu svestenodejstva zato sto sam isto pod PRETPOSTAVKOM, odnosno zato sto "postoji mogucnost da sam pocinio kanonski prekrsaj" bio OSUMNJICEN, i
kao takav, unapred kaznjen dok ne dokazem da nisam kriv.
Imajuci ovaj primer episkopa Filareta
u vidu, kao i optuzbe zasnovane na istom principu - bez dokaza, kao i neprimerene kazne, i ja najozbiljnije razmisljam da pred Vasom
rezidencijom u Sidneju zapocnem strajk gladju i dokumentovano i u konkretno datom slucaju obelodanim korupciju, vezanu za
kadrovsku politiku koja je u nasoj eparhiji uzela nevidjene razmere, i skrenem paznju javnosti na krajnje neodgovorno gazenje
eparhijskog Ustava, patrijarsijskih odredbi u vezi sa penzionisanjem aktivnih svestenika, na krsenje drzavnih zakona, na inaugurisanje
duplih standarada u praksi upravljanja eparhijom, na diskriminaciju i tolerisanje protivustavno izabranih upravnih odbora
u pojedinim CSO, na lazi, prevare i obmane, koje se isto tolerisu i postaju praksa u zivotu SPC u Australiji, a koji u mnogim
svojim segmentima nema nicega zajednickog sa Svetim Jevandjeljem i Svetopredanjskom, Jedinom Svetom Sabornom Istinitom Istocnom
Pravoslavnom Crkvom.
U vezi sa aktom Ebr. 325/07, kojim ste me protivustavno - unilateralno
"razresili" duznosti sekretara redakcije Svetosavskog Vesnika, takodje nisam dobio odgovor i obrazlozenje sa razlogom za takav
postupak.
Po nasem Ustavu urednik Eparhijskog Vesnika je po polozaju clan Eparhijskog Plenuma, i njega imenuje i postavlja Crkvenonarodni
sabor, (Ustav SSPC Eparhije za Australiju i Novi Zeland, clan 10 i 24). Imajuci ove ustavne odredbe u vidu, smatram da je
jedino CNS merodavan i za odluku ovakve vrste, kada je u pitanju razresenje. Ja sam za urednika Eparhijskog Vesnika bio imenovan
i postavljen na Crkveno Nardondom Saboru 1993, a razresen sam na CNS 1998. godine
U konkretnom - sadasnjem
slucaju, ja sam zvanicno postavljen u ime nase eparhije za clana urednistva, od strane Ep. Saveta, sto bi naredni CNS trebao
da potvrdi ili eventualno ospori.
Ovo je ucinjeno u periodu izmedju dva CNS, a prema odluci prethodnog,
u vezi sa planiranim zajednickim izdavanjem zvanicnog glasila SPC u Australiji i sa izdavackom delatnoscu, kojom je prethodni
CNS dao ovlascenje i stavio u duznost Eparhijskom Savetu donosenje ove odluke.
Kasnije je radi boljeg funkcionisanja, unutar urednistva izvrsena samo
podela funkcija, po kojoj sam ja, kao jedan od urednika Svetosavskog Vesnika koji je postavljen u ime nase eparhije, prihvatio
polozaj sekretara redakcije.
Imajuci u vidu gore navedene odredbe
Ustava nase eparhije, a buduci da nisam dobio odgovore za koje sam molio, ja Vama osporavam UNILATERALNO pravo na moje razresenje
iz dva razloga;
1. Odluke ove vrste ne spadaju u domen
odlucivanja eparhijskog Episkopa-administratora, buduci da je moje postavljenje izvrsio Eparhijski Savet na predlog bivseg
episkopa i svestenstva, pa je prema pravnoj proceduri Eparhijski Savet nadlezan i za korekciju svih odluka koje je doneo u
krugu svoje nadleznosti, odnosno u ovom slucaju, nadlezan je Crkvenonarodni Sabor, posto je odluka donesena u ime istog. Nas
Ustav nigde ne predvidja da urednika Eparhijskog Vesnika postavlja i razresava Eparhijski Savet ili nadlezni Episkop, a posebno
administrator, ciji delokrug rada odredjuje
aktuelni Ustav SPC iz 1947. godine, clan 112.
2. Buduci da je glasilo zajednicko,
sa pravne tacke gledista nasa eparhija ne moze ostati bez svoga predstavnika u urednistvu, posebno imajuci u vidu da se u ime nase eparhije u urednistvu nalazi samo jedan clan, dok je sestrinska eparhija
zastupljena sa cetiri svoja predstavnika. Novog urednika prema nasem Ustavu,
merodavan je da postavi jedino Crkvenonarodni Sabor.
Nadajuci se u Vase pozitivne odgovore, moli za arhijerejski blagoslov
i celiva svetu desnicu Vaseg Preosvestenstva, odano duhnovno cado,
Protojerej Dragan Saracevic s.r.
