Ugrozeni srpski narod od strane Mirka Dobijevica, clanovi Properti Trasta Novi Kalenic,
pripadnici Slobodnih CSO, naše nacionalne i rodoljubive organizacije i svi oni koji su "PROGNANI PRAVDE RADI" iz svojih
CSO,
NAJSTROZIJE I JAVNO OSUDJUJU njegov napad na Vladiku Damaskina
Davidivica, koji je se pojavio u elektronskim i štampanim medijima, kao i njegove makijavelisticke manipulacije, kojima
se bavi u cilju zavadjanja i proganjanja srpkog naroda u Australji.
Najbolji odgovor Mirku Dobrijevicu je dao sam Vladika Damaskin, a koji se
moze sazeti u samo nekoliko reci, gde mu kaze: "Oprosti im Boze, jer neznaju šta rade". Ovo pokazuje da je izmedju ova
dva srpska episkopa ogromna razlika. Dobrijevic bezdušno blati i napada svoga brata u Hristu, isteruje verni srpski narod
iz Crkve, a Vladika Damaskin, kao pravi srpski rodoljub, moli Boga da mu oprosti, jer nezna šta radi.
Zahvaljujuci g. Predragu Vucinicu na njegovom opširnom odgovoru Mirku Dobrijevicu
preko Novinara de, od 30/12/2008. u kojem je izneo i otkrio Mirkove manipulacije, videli smo da pokušava da srpskom narodu
lazno predstavi stvari za koje nema dokaza, dok svoju bruku i svoje ocigledne mane i slabosti pokušava da od naroda sakrije.
Ovde citiram nekoliko tih delova iz pisma g. Vucinica, gde se pronose da su eparhije potpuno financiski propale, da su Manastir Elain zauzeli neki suspendovani monasi iz Amerike,
da je Koledj najveca prevara a ne najveci projekat... Još niko nezna šta krije Mirko u njegovoj biografiji za skoro
20 godine. Gde je bio i šta je radio od 1975. do 1994 godine. To su glasine za koje srpski narod ocekuje Mirkove odgovore.
Na drugoj strani biografija Vladike Damaskina moze da se vidi cela i u svako vreme i u
njoj nema ništa sakriveno od svoga srpskoga naroda.
Prota Dragan Saracevic u svome odgovoru Mirku Dobrijevicu citira svete oce koji kazu da
postoje i episkopi koji nemaju blagodat i kako je Mirko ljubav koju treba da gaji prema svome narodu zamenio mrznjom. Nema
sumnje u to da Mirko Dobrijevic gaji ogromnu mrznju prema eparhijotima Slobodne – Novogracanicke Eparhije. Neka ove
cinjenice posluze kao zivi dokaz:
Koliko je u Eparhiji Novogracanicke Mitropolije Srba graditelja i crkvenih dobrotvora
uvredama prozvao i iz crkvenog clanstva izbacio?
Koliko je od Crkve naroda odlucio i koliko cestitih srpskih familija ovime ojadio?
Koliko je javnih otpuzba i uvreda na ljude uputio i koliko pretecih pisama i javnih saopštenja
razaslao?
Koliko je naroda zavadio?
Koliko je punopravnih crkvenih odbora poništio?
Koliko je puta na Srbe australijsku policiju pozivao i na crkvene kapije debele lance
stavljao?
Koliko je puta Manastir Novi Kalenic za vreme posta zakljucavao i sluzenje svetih liturgija sveštenicima iz CISTE MRZNJE zabranio...
Sve to samo po sebi govori da Mirko nema ni trunku ljubavi prema srpskome narodu a pogotovu
prema nama pripadnicima Slobodne Novogracanicke Eparhije.
Naša je Eparhija 1993. godine po Ustavu Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve, sazvala
Crkveno-narodni Sabor. Sazvao ga je i otvorio sada blagoupokojeni Mitropolit Irinej Kovacevic kao predsednik Episkopskog Saveta
i to sa blagoslovom predsednika Svetog arhijerejskog sinoda SPC, Njegove Svetosti Patrijarha G. Pavla.
Na tome saboru je Vladika Damaskin jednoglasno izabran za Episkopa Slobodne Srpske Pravoslavne
Crkve - Novogracanicke Eparhije za Australiju i Novi Zeland i tu cinjenicu niko ne moze danas da pobije.
Sve druge manipulacije gde se Mirko prestavlja kao glava naše Novogracanicke Eparhije
su protiv Kanona i crkvenog Ustava i protiv zakona ove drzave, što je do sada i potvrdjeno na nekoliko civilnih sudova
koje je on sam izazvao.
Dovodjenje Vladike Damaskina za Episkopa naše Slobodne Eparhije u Australiju nije
ništa ni novo niti je protiv Ustava, koji je još i danas registrovan kod ove drzave i po kojim se još i danas
naša Slobodna Eparhija vodi, bez obzira što Mirko hoce da prestavi to drugacije. Hvata se samo za nekoliko reci
iz Predloga o Pomirenju kao pijan plota, tvrdeci da više nema "Slobodne" crkve, nego kako on to navodi – "ima samo
Novogracanicka Eparhija."
Ako je tako, da upitam Mirka Dobijevica,
zašto se onda eparhiski bankovni racun još i dalje vodi pod imenom "Free Serbian... – Slobodna Srpska..", gde je i on jedan od podpisnika pod tim imenom?
Zašto se u tome novome ustavu, kojega on svom silom natura Srbima Slobodne Srpske
Pravoslavne Crkve, nigde ne pominje umesto Slobodne, ni Novogracanicka Eparhija?
A ako je jedan ustav za celu Australiju, onda se u njemu trabaju navesti imena tih Eparhija koje taj ustava predstavlja.
Ovo je još jedan dokaz kako da se ime Novogracanicka Mitropolija iz Ustava izbaci i time naša istorija, odnosno
cela crkvena prošlost za poslednjih 40 godina potpuno uništi kao da nismo ni postojali.
Koliko je klauzula u tome ustavu promenjeno od onih koje su legalno od Sabora
izabranog Zakonodavnog Odbora trebale da se dostve CSO na njihovo razmatranje? Najocigledniji primer je institucija "Crkveno
Narodni Sabor", koje nema u Mirkovom ustavu, u vezi sa cime smo posle diskusije koja je trajala puna dva sata doneli odluku
da ta institucija ostane i dalje i u potpunosti kako je i do sada bila!
Potrebno je da ovde iznesem nekoliko znacajnih cinjenica koje su mi ostale
u secanju iz prošlosti o Mirku Dobrijevicu. Prvi put sam to ime cuo od Visokopreosvecenog Mitropolita G. Irineja Kovacevica
kada je poslednji put bio u poseti nama Srbima u Australiju u pratnji njegovog djakona Milovana Gogica, gde sam ih bio smestno
nekoliko nedelja na Zlatnoj Obali u Kvinslandu da bi se mitropolit tu malo odmorio, pošto je bilo ocito da je bio mnogo
zdravstveno oronuo.
Moje je pitanje bilo: dali Mitropolit sprema nekog mladjeg coveka koji bi
mogao da ga nasledi i da nastavi da nas vodi kao što nas je on toliko godina vodio? Onda mi je mitropolit poceo pricati:
"Imao sam veliku nadu u jednog mladog coveka, pa je za njega i još nekoliko njih naša eparhija placala školovanje.
Mirko je cim je završio školovanje od nas otišao i napuštio našu Eparhiju. To je strašno pogodilo
Mirkovog oca jer je bo odat Slobodnoj Crkvi a mene je mnogo iznenadilo. Ali bolje što nije imao strpljenja i što
je na vreme otišao jer da je ostao nebi nas samo izdao zavadio i rasutrio nego bi nas još i osramotio".
Pricao mi je još dosta toga što cu ovoga puta zadrzati za sebe. Mnogo puta sam
o tome razmišljao, i baš to što mi je Mitropolit pricao, baš se tako Mirko Dobrijevic i ponaša prema
svome srpskom narodu.
Drugi put sam za to ime cuo, kada je po nalogu americke vlade kao Amerikanac srpskog porekla
i monah ucestvovao u delegaciji sa protestantskim sveštenikom DJesi DJeksonom
u oslobadjanju americkih vojnika – pilota, koje su srbi bili zarobili za vreme bombardovanja Srbije.
Dosta je da samo pomislimo koliko su Americki piloti bombardujuci Srbiju nevinog srpskog
naroda a posebno nevine dece njihovim bombama pobili. Zapitajmo se isto koliko srpskog naroda još i dan danas umire od
uranijumskih bombi dok je se našao jedan srpski sveštenik i monah iz Amerike da te ubice iz zatvora spašava.
Neko je negde Mirka povodom toga upitao a njegov odgovor je bio: "Moramo da svetu pokazemo da smo mi Srbi narod koji oprašta."
Znaci Americkim ubicama koj nam narod poubijaše, zemlju raznim otrovnim
gasovima zatrovaše, srpsku drzavu rasturiše, vekovna ognjišta, groblja, manastire i crkve prodadoše da
ih muslimani, hrvati i šiptari rasturaju i na našim otetim imanjima uzivaju. Po Mirkovom njima on sve to prašta
a Srbima u Australiji, crkvenim graditeljima i dobrotovorima, staviti nogu zavrat i oduzeti im svako crkveno pravo. Izgleda,
da kada bi imao i neko pravo ili svoju vojsku i policiju, po onome šta je do sada pokazao, mozda bi nas sve i poubijao.
Da bi još i više srpski narod zavadio i pocepao, poceo je naokolo preko svojih
emisara da manipuliše, kako ce svima koji su od njega iz Crkve izbaceni oprostiti ako poste 40 dana i dodju kod njega
da se ispovede i priceste, ali da samo Ratku Nešicu nece oprostiti. A ja mu odgovaram, da ono što mi nije dao nemoze
mi ni oduzeti.
Imao sam priliku sada kada sam 27. decembra bio u našem Manastiru Novom Kalenicu sa mojom bracom i sestrama, da im i o tome kazem neku rec: "Svaki onaj koji se oseca da bi trebao
da postupi po Mirkovim manipulacijama neka slobodno to i ucini. Niko me nece uvrediti niti naljutiti, a nikome necu ni zameriti."
Ali kako sam cuo, niko mu toga dana nije ni blizu prilazio iako je bio u Manastiru, a još manje da mu je oproštaj
trazio.
Pa kad mu je i taj plan propao, onda se odao preko vojih poslušnika da po svaku cenu
pronadje nekoga ko bi IZDAO Properti Trast i pristao da sa njime pregovara, da
bi time pokazao da u Trastu postoji podela, grupašenje i cepanje.
U stvarnosti taj Mirko ne poznaje srpki narod a posebno ne poznaje eparhijote Slobodne
Srpske Pravoslavne Eparhije, nego veruje njegovim doušnicima i poslušnicima da ce mu oni pronaci i izdajnike u Properti Trastu, u cemu su se grdno prevarili.
Oni koji nisu marili za Properti Trast, oni koji su podlegli njegovim manipulacijam i
pretnjama, a ima ih i u njegovom Eparhiskom Savetu, sami su se povukli iz Properti Trasta, pošto ga njihov sadašnji
gazda Mirko ne priznaje. Ovo što je ostalo nisu beskicmenjaci, vec odani
vernici i svetosavci i pravi srpski eparhijoti koji su se opredelili da sacuvaju svoju istorisku prošlost i svoju vekornu
veru Pravoslavnu da ne pokvare, da se o nju ne ogreše, a da se ne ogreše ni o one svoje predke, koji su za tu istu
Srpsku veru i naciju zivote svoje polozili.
Bratski i srpki pozdrav verujucem srpskom narodu
Za Properti Trast
Ratomir Ratko Nešic
12. januar 2009.
