Na zvaničnom portalu srpske pravoslavne crkve u Australiji i Novom Zelandu, objavljeno je pismo “nadležnog” episkopa G. G. Irineja (Dobrjević) koje ovde prilažem u
celini.
Reč “nadležnog” stavio sam pod navodnike, a razlog je taj, da episkop australijsko –
novozelandski, čisto kanonski gledano, dakle pravno, nije nadležan za eparhiju australijsko-novozelandsku, mitropolije
novogračaničke, iz jednog prostog razloga, što Sveti kanoni pravoslavne crkve predviđaju da jedan episkop
može administrirati drugom eparhijom najduže 3 (tri) meseca, što navodi na zaključak
da je njegov administrativni rok davno istekao. Ovo je još jedna potvrda, da Srpska pravoslavna crkva,
koja se prema svome Ustavu izmedju ostalog “upravlja” i po Svetim Kanonima, te iste kanone više ne postuje.
No ovo predstavlja posebnu temu za posebnu diskusiju.
Evo objavljenog teksta na dan 27. septembra u celini:
Налаже се свим свештеницима
било у суботу, 4. октобра,
или пак у недељу 5. октобра
да се у свим подручним
Нам храмовима у Аустралији
и Новом Зеланду служи
помен за покој његове
племените и много напаћене
душе и да се молимо Господу
да нам Он опрости све
невоље и тешкоће које
је покојни Епископ +Петар
доживео овде од руку
својих сарадника и пастве.
А у самом манастирском
храму Св. Сава у Холу где
је похрањен, у суботу
4. октобра, Његово Преосвештенство
Епископ Николај уз саслужење
локалних свештеника
и учешће учесника дечјег
летовалишта, Нашим благословом,
служиће упокојену литургију
и парастос Епископу
Петру, који уз свој благоверни
народ је назаслужнији
за изградњу манастира
и дечјег летовалишта.
+ИРИНЕЈ
Епископ аустралијско-новозеландски
и Администратор Епархије
за Аустралију и Нови
Зеланд
izvor: Епархија аустралијско-новозеландска
Pismo ima karakter “obaveštenja”, a pošto se njime “nalaže”, onda je razumljivo
da ono dolazi od “nalogodavca”. Obraćam se srpskoj pravoslavnoj - australijskoj javnosti
sa pitanjem da mi neko od sveštenika ili teologa, sa čisto teloškog aspekta, ili pak neko od lingvista, sa
čisto lingvističkog aspekta, rastumači šta je episkop G.G. Irinej (Dobrijević) hteo da kaže
rečenicom koja se nalazi u bold-u ovog njegovog saopštenja?
Moram da priznam da meni prvo kao parohijskom sveštniku nije jasno, koji je razlog da se “molimo Bogu da NAMA
(kojim to NAMA?) oprosti sve NEVOLJE I TEŠKOĆE koje je pokojni episkop +Petar DOŽIVEO OVDE OD RUKU SVOJIH SARADNIKA
I PASTVE”. Logično bi bilo da se molimo dragom Gospodu da Gospod oprosti ONIM NJEGOVIM SARADNICIMA I PASTVI,
a ne NAMA, koji uopšte ne znamo o čemu se ovde radi. Pošto je ovde upotrebljen i termin: OD RUKU SVOJE PASTVE,
može neko da pomisli (ne daj Bože) da je blaženopočivšeg episkopa Petra neko u ono vreme
čak i tukao.
Razlog moga obraćanja ovim povodom leži u tome, što sam ja bio jedan od njegovih najbližih saradnika,
i to; kao član Eparhijskog saveta, Eparhijskog prosvetnog odbora i sudija Eparhijskog Crkvenog suda. Bio sam njegov najbliži
saradnik prilikom podizanja Spomen Krsta na manastirskom groblju, koji je jedinstven primer u svetu, a bio sam i njegov najbliži
saradnik u podizanju Novog Kalenića, koji danas kao najveći pravoslavni hram u Australiji, predstavlja i ponos
Srba Australije. I na kraju, lično sam vodio celu organizaciju njegovog opela i sahrane, počevši od
donošenja njegovih posmrtnih ostataka iz Kanbere, prvo u Saborni hram u Kabramatu (Sidnej), gde mu je bila prvi hram,
pa do sprovoda i polaganja u manastirsku grobnicu.
Nije mi jasno, a hoću da kažem direktno; koliko daleko će u svome cinizmu ići episkop
G.G. Irinej (Dobrijević)u ovom slučaju sada čak zloupotrebljavajući ime i lik ovog blagorodnog
Hristovog arhipastira?
Ono što mogu da kažem i posvedočim to je; da je blaženopočivši Episkop Petar, delio u svojoj
arhipastirskoj službi, sa svojim saradnicima i svojom pastvom, uvek i na svakom mestu, i dobro i zlo, kao što to
prilici i dolikuje jednom episkopu, i svoje episkopovanje zapečatio, provevši ga do kraja svoga ovozemaljskog života,
vezan nerskidivom vezom – Hristovom ljubavlju sa svojom Nevestom – svojom Eparhijom.
Sa druge strane, činjenica je, da je proživeo i najteže trenutke sa svojom pastvom, ali kako? “Deklaratorno
raščinjen” i odbačen od Majke crkve kao “nekanonski i neblagodatni episkop”, pod neprekidnom
propagandom protiv njega i njegovih napora u upravljanju i podizanju svoje eparhije, takođe od strane Majke crkve,
i etiketom “raskolnika”, opet od svoje Majke crkve.
Odgovor dakle na pitanje: ko je blaženopočivšem episkopu Petru zagorčavao život u njegovoj arhipastirskoj
službi, leži ovde, a od episkopa G.G. Irineja, zahtevam da objasni, razjasni, dokaže i pokaže koji su
mu to “saradnici” i koja “pastva” i to kako reče: “SVOJERUČNO” pričinjavali
“NEVOLJE I TEŠKOĆE”???
Izjavljujem da je meni lično bila čast i zadovoljstvo da radim sa tim i takvim čovekom.
Čovekom koji je za svakoga imao samo lepu reč, a u svakome je gledao i tražio samo ono što je dobro. Nikada
i nikoga nije osudjivao! Nikada i nikoga nije “kaznio”! Imao je blagodat i dar strpljenja i lepe reči. Poštovao
je i uvažavao svakoga - zato su i njega svi poštovali i uvažavali. Saslušao je strpljivo svakoga, zato
su i njega svi slušali. Cenio je svakoga - zato je i on bio cenjen od svih. Nisam čuo da je ikada povisio svoj ton
u bilo kom govoru, u bilo kom obraćanju, bilo na sednicama Eparhijskog saveta, sveštničkog bratstva, u besedama…
Sva “sporna”, odnosno tekuća eparhijska pitanja je rešavao isključivo DOGOVORNO, jednostavno, SAVETUJUĆI
SE. Osnova pravoslavlja: SABORNOST, bila mu je načelo i delo.
Odgovorno izjavljujem, da je ova tvrdnja episkopa G.G. Irineja, NEISTINITA, i tako konstruisana,
za nas, za njegove bliske saradnike, a naravno i za njegovu pastvu, koju je on neizmerno voleo, sa njima zadnje dane svoga
ovozemaljskog života proveo, UVREDLJIVA i krajnje TENDENCIOZNA.
Protojerej - stavrofor Dragan Saracevic
Paroh pri srpskoj pravoslavnoj Crkvenoj opštini “Sveti Nikolaj Žički” - Sidnej
klirik i starešina
Sabornog hrama Starokalendarske grčke crkve - Sidnej
U Sidneju, 4. oktobra 2008
na dvadesetogodišnjicu upokojenja blaženopočivšeg episkopa
+Petra
