ОДГОВОР ПРОПЕРТИ ТРАСТА СЛОБОДНЕ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЕПАРХИЈЕ
ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ
ЗЕЛАНД НА ''САОПШТЕЊЕ
ЗА ЈАВНОСТ'' ОД ВЛАДИКЕ ИРИНЕЈА
Манастир
Св. Сава, Нови Каленић
Канбера |
У горе поменутом Саопштењу
За Јавност, не марeћи баш ни мало за истину
нити за широко познате
чињенице, Владика Иринеј
је претставио ствари
у стилу партиске пропаганде,
баш онако како се то радило
за време комунистичке
страховладе у Отаџбини,
и како се то и данас чини
од стране западних политичких
моћника када говоре
о Србима и решавају нашу
судбину на Косову, у
Босни или Крајинама.
Изучивши са њима исту
школу, пропагандом настоји
да неправду прикаже
као правду и правду као
неправду. Сваког ко му
стоји на путу ове нечасне
работе, он ће расколницима
назвати, оцрнити, обедити,
истерати и од цркве екскомуницирати.
А себе ће пропагандом
претставити као Белог
Анђела, јуначког заштитника
Светих Канона, црквеног
реда и поредка и шампиона
СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА. Каква
иронија! Мисли да нико
неће приметити колики
је број цркви најоданијих
људи из цркве протерао,
колико народа по парохијама
завадио и колико фамилија
од цркве одбио.
У Саопштењу пише да
су чланови Проперти
Траста, ''оскрнавили''
храм Божији са њиховим
уласком у цркву Светог
Саве -Нови Каленић- у чијој
изградњи су и сами радом
и финанcиjски
учествовали. Не само
то, већ су чланови Проперти
Траста са свештенством
и народом наше Епархије
учествовали у куповини
и самог имања, на коме
се касније подигла у
Аустралији најлепша
српска црква, као и многи
други манастирски објекти.
Питамо владику, а и сам
би требао да се упита,
да ли може да буде већег
греха и ''скрнављења''
него његовог, када злоупотребљава
епископску власт па
наређује да се црква
од Срба закључа, да се,
за Србе које Владика
не воли, не служи литургија,
да они, на његовој црној
листи, не могу ни да уђу
да се у својој цркви Богу
помоле, да пољубе иконе,
да запале свеће, да се
поклоне гробу блаженоупокојеног
владике Петра, благочестивог
народног пастира под
чијим су духовним вођством
велелепни Манастир Светог
Саве заједно остварили.
Под његовим пастировањем,
као и његових предходника,
ни један једини парохијан
није јавно оптуживан,
прогањан, истериван
а још мање екскомунициран.
За разлику од владике
Иринеја, они су очински
пазили на сваку поверену
им душу, баш по науци на
коју често опомиње Његова
Светост Патријарх српски,
Г. Павле, '' свака душа човечија
је претежнија од целе
васионе '', а он као да за
душу човечију није ни
чуо, поиграва се са многим
душама, као да су футбалске
лопте.
У саопштењу каже ''тако
звану годишњу скупштину''.
Ове речи безсмислено
убачене показују да
владика немоћно покушава
да побије чињенично
стање, т.ј. да Проперти
Траст постоји као легална
структура прописно регистрована
у овој земљи, тело које
сваке године, већ 40 година,
одржава Скупштину, у
којој су увек, све до доласка
владике Иринеја за Администратора
Епархије, учествовали
сви предходни епископи
наше Епархије.
У сестринској Епархији,
којој владика Иринеј
стоји на челу, има већи
број инкорпорираних
црквених поседа него
у Епархији Новограчаничкој.
Међу њима је и Колеџ Свети
Сава, регистрован под
другим именом, т.ј. Aged Care and Education Centre. Од 15 на листи регистрованих
црквених корпорација,
само 4 припадају Митрополији
Новограчаничкој. Корпорације
у његовој Епархији, владици
не сметају. Њих не види
као ''вештачко формирано
тело'' А када се ради
о Трасту Новограчаничке
Митрополије, у настојању
да га што пре ликвидира,употребљава
свако недостојно сретство
да га неупућеном народу
и кроз јавност прикаже
као јединствену организацију
састављену само и изкључиво
од најгорих људи. Употребљава
Проперти Траст да подели
народ на таборе, за и против
Траста. То се види и из
самог Саопштења. Лицемерно
се обраћа ''благоверним
Србима и Српкињама који
су својим жртвама и са
љубављу подизали, изградили,
а и данас одржавају овај
велелепни манастир...''
Злонамерно и закулисно
заобилази чињеницу
да и сами чланови Проперти
Траста припадају тој
заједници благоверних
градитеља. Њиихова имена
су уписана на мермерним
таблама у самој цркви,
а могу да се виде и у Споменици
''Срби у Аустралији''.
Но и поред тога, владика
хоће да представи свету
да је наш Траст нешто
''вештачко'', ново и скоро
основано. Да преко јавности
формира опште мишљење,
нарочито међу млађим,
али, неупућеним светом,
да су чланови Траста,
(њих око 68 на броју,) дошли
тек јуче са улице и благоверном
народу наметнули Проперти
Траст. Све ово владика
чини без стида, само са
једним циљем. А то је
да завади и подели народ
наше Епархије, да би у
тој пометњи и саму Епархију
што брже и лакше угасио,
ликвидирао и начисто
из постојања и памћења
збрисао.
Устајући против нашег
Траста као на неко невиђено
чудовиште, хоће да понизи
и наше предходне епископе
који су и сами били чланови
Траста, у њему председавали
и заједно са народом
радили. Нарочито понижава
блаженоупокојеног владику
Димитрија који је Траст
основао. Умно далековидан
владика Димитрије нам
је у аманет оставио
да Траст чувамо и одржавамо...
да нам се опет не понови
'63. година, када је Верска
комисија преко СПЦ раскол
у емигрантске редове
унела, из цркве велики
број српских прогнаника
изкључила, и 30 година око
црквених имања суд водила.
Народ је расколницима
назвала, прогањала и
против њега деценијама
пропагандски рат водила,
баш како владика Иринеј
данас наставља да чини.
Уз Божију помоћ одолели
смо оноj првој Верској комисији,
па ће дати Бог кроз молитве
Светог Саве да одолимо
и данашњем облику Верске
комисије и инквизиције
која се над нама од владике
спроводи.
У Саопштењу каже да
се Ратко Нешић крије
иза Проперти Траста.
Овим хоће да прикажете
Траст као неку тајну
организацију у којој
се крију сумљиви типови?
Каква безсмислица! Када
је Ратко постао члан
Проперти Траста, владика
Иринеј није био ни монах,
а камоли владика. Ратко
је рођен на Косову одакле
је још као дечак са мајком
од Шиптара гоњен и протеран.
Његова прошлост и дела
су позната у Аустралији
и Отаџбини. А то не може
да се каже и за владику
Иринеја. Обзиром да се
зна да није ни у једном
Православном манастиру
монаховао, нити у манастирској
средини духовно стасавао,
већ се из света појавио
и на овај положај загонетно
дограбио. Поставља се
питање, шта се све крије
иза његовог епископског
чина??!!
Има доста тих, који о
владичиној прошлости
свашта на интернет износе.
За сада је једно сасвим
утврђено, а по његовим
личним изјавама потврђено;
а то је да је он одушевљени
подржаваоц и активни,
сарадник у Светском
савету цркава, т..ј. екуменском
покрету, друштво које
је Свети Ава Јустин описао
као ''јерес над јересима
-свејерес''!!! Свети Ава
Јустин, види свако учешће,
Православне хијерархије
у Светском савету цркава,
као издајство Православне
Вере и ''разрушавање Цркве
Божије, Стуба и Тврђаве
Истине (1 Тим.3,15).'' Болно вапијући
што се у своје време Патријарх
Герман примио чак и за
председника ''над тих
263 јереси... '' он даље каже,
- ''Запрепашћена, рањена,
ударена посред срца,
православна савест вапије
до неба, до изнад неба:
О ужаса над ужасима!
О стида над сваким стидом!
Наследник Светих Апостола
и Светих Отаца и Светог
Саве – председник саборишта,
у коме се на безброј начина
одриче и сам догмат о
Светој Тројици, па догмат
о Једној, Светој, Саборној
и Апостолској Цркви,
па догмат о Богочовеку
Господу Исусу, о Његовом
Васкрсењу, о Његовој
Пресветој Богомајци,
о Светој Евхаристији,
о Светим Иконама о Јерархији,
итд. итд.'' (Види, по први
пут ових дана на Новинар
де објављен текст Св.
Аве Јустина са насловом
''Необјављена преписка
преподобног Аве Јустина
ћелијског'') Ава Јустин
истиче Светоапостолски
Канон 45, који наређује
да се свештеник или епископ
који се буде само и молио
са јеретицима, да буде
свргнут и рашчињен. Светски
савет цркава се састоји
од свакојаких удружења, од једног
општег шаренила где
је све дозвољено. Ту
су ткз. ''цркве'' где и епископ
може да буде отворени
хомосексуалац. Многе
од њих чак и венчавају
парове истог пола. У
име ''једнакости без
дискриминације'' жене
се производе у чин свештенички
па чак и епископски. Вођени
главном филозофијом
о ''недискриминирању
и једнакости'' уважавају
и озакоњују свакојаке
новитете и одвратности
на супрот и у пркос Божијим
заповестима у Светом
Писму, старог и новог
Завета.
Са таквима владика Иринеј
радо сарђује, и у пркос
Православних Канона
са њима у молитвама учествује,
њихове благослове прима,
саслужује у службама
специјално компонованим
да угоде стотинама јеретичких
појмова цркве и вере.
Свети Сава се ''гнушао
сваке јереси...'' а владика
Иринеј, не види канонске
преступе ни код јеретика
нити у свом учешћу са
њима. Канонске преступе
види само код Срба, Епархије
Новограчанчке Митрополије.
Нарочито код Ратка Нешића,
Петра Мандића, Томислава
Калађурђевића, Илије
Чубрила, Јована Бањанина,
Милана Вековића, Сви
су осим последњег чланови
управе Проперти Траста.
И овде се види да пикира
на људе који му сметају
да преузме имовину. Ради
имовине их чак од цркве
одлучује. А да би застрашио
остали незадовољни народ,
о екскомуникацији ове
шесторице чак преко
интернета и српских
новина објављује.
Већ давно одомаћен у
друштву јеретика, чим
је стигао у Аустралију
владика Иринеј наређује
да се обе Епархије овде
одмах учлане у друштво
''јерес над јересима''.
Овде треба истакнути
да по питању Светског
савета црква, Слободна
СПЦ, је увек била слободна
од комунистичких притисака
и принуде да крши Православне
Каноне кроз сарадњу
са интернационалном
дружином Светског савета
цркава. Била је слободна
да чува Православну
веру у чистоти њеног
вековног молитвеног
предања. Са црквеним
помирењем, по овом најважнијем
питању, изгубљена је
ранија заштита која
нас је ограђивала. Можда
је владика Иринеј Епархију
Новограчаничке Митрополије
уписао у чланство јеретика,
а да о томе народ и не зна?!
Можда смо, хтели не хтели,
без знања и сами индиректно
саучесници у издајству
Православне и Светосавске
вере.
И док је са њима као свој
са својим, са бројним
Србима, добротворима
Српске Православне Цркве,
понаша се као да у њима
види једине ''рушитеље
канонског реда и поретка
и црквеног устројства''.
Оптужије и из црквеног
чланства избацује све
Србе који су се 29. децембра,
2007. окупили у њихов манастир
Светог Саве, када је баш
у време Божићњег поста,
Литургију забранио,
а цркву закључао да у
њу њени градитељи не
могу да уђу. Зар он не види
невиђени парадокс у
оваквим одлукама?! Владика
оптужује народ српски
што се у манастир окупио,
забрањује Свету Литургију,
и закључава цркву!!! Још
их оптужује да тиме
руше црквени ред и поредак,
па чак и православне
Каноне?!
Јован Бањанин, који
већ неколико година
доводи сина у манастир
за време Дечијег кампа,
да би се дете у Православљу
више поучило и са другом
српском децом дружило,
док би Јован водитељима
кампа у разним пословима
помагао. Пошто је Јован
и благајник Проперти
Траста, владика га је
после отслужене Литургије
невиђено понизио и у
душу ранио када му није
дао да крст у његовој
руци целива, а Игуману
Данилу поред њега пред
олтаром забранио да
Јовану нафору да.
Недељу дана каније,
када је Јован у својој
парохијској цркви био
домаћин црквене Славе,
Свети Сава, владика Иринеј
је опет изазвао невиђени
скандал, само ради Јована.
Славски колач није секао
у цркви, већ напоље испред
црквених врата. Док се
колач на рукама деце
и народа окретао, владика
је тако закрилио да Јован
не може да приђе и стави
руку на колач. Када се
поред владике ипак прогурао
и дотакао колач, владика
му је тихо рекао – шта
ћеш ти овде? – нашта Јован
није одговорио. За славски
ручак владика није хтео
да уђе у црквену салу,
ако је Јован не напусти.
Око 800 присутног народа
је два сата чекало на
ручак, док су свештеници
трчали између свештеничке
резиденције, где се од
народа издвојио владика,
и сале, где је народ гладан
чекао, и погађали се са
домаћином славе, Јованом
да славу и салу напусти,
да би владика Иринеј
ушао. Јован није пристао,
а најзад је славски ручак
без владике прошао.
Када овоме додамо да
по парохијама отпушта
пунопрвне Управе, поставља
повереништва, међу којима
неки неће да се приме,
јер знају да је Управа
прописно изабрана, ставља
ланце на црквену капију,
зове полицију против
свог народи, води јавни
пропагандски рат, устаје
на карактер честитих
људи, прети парохијама
да ће повући свештеника,
одузети Свети антиминс,
затворити цркву и предузети
легалне мере у вези власништва
цркве... Наравно само у
Новограчаничкој Митрополији.
И док отворено дискриминира,
завађа своју паству
и без труни љубави и бриге
за њихову душу, владика
не крије наклоњеност
и пријатељство према
белом свету, нарочито
јеретицима у Светском
савету цркава, није тешко
видети коме јату припада
и за чије интересе ради
владика Иринеј Добријевић.
Ни у Ускршњој посланици
није се сетио Косова.
И тада му је душа била
обузета ''корпорацијама
и ассоцијацијама''.
Сматрамо да није случајно,
јер каже у Светом Писму
да ''ни лист са гране не
пада случајно''. Дакле,
није случајно да је владика,
баш на дан 17. Фебруара, 2008.
био у Женеви, са јеретичком
братијом на прослави
60-годишњице постојања
Светског савета цркава.
На дан када је Косово,
срце Српства, исчупано
из недара Србије. Као
да су и небеске силе хтеле
да се баш на тај, за Србе
чемеран дан, владика
не нађе у кругу Светосавског
српског народ, већ у кругу
светске интернацинале,
којима душом и телом
припада, а којима, као
и владици Иринеју, до
српске Светиње – Косова
– није ни најмање стало.
Ни у Ускршњој посланици
Косова се није сетио,
али зато није заборавио
''корпорације и асоциације''.
У Саопштењу каже да
је храм био закључан
''услед одсуства Игумана
манастира о. Данила...''
Ово уопште не одговара
истини. Неколико дана
пре поласка за манастир,
Ратко Нешић је телефоном
звао Игумана Данила
да га извести о претстојећем
одржавању Скупштине
и да га пита да ли ће црква
бити отворена и да ли
ће бити службе. У вези
истог такође је Бранко
Јевтовић из Канбере
разговарао са Игуманом
Данилом пре него што
је Игуман манастир напустио.
Обојици је Игуман рекао
да ће кључеве оставити,
до тада непознатом и
новодошлом, о. Серафиму...
да ће Каленић бити отворен
и да ће у недељу Литургију
служити свештеник о.
Јаков Јовић из Канбере.
Када смо стигли у петак,
то исто је потврдио и
житељ Манастира, Г. Илија
Веселиновић, иначе подпредседник
Епархије и још уверавао
да ће он лично држати
цркву отворену и у суботу
и недељу... да се неће десити
као два пута раније да
за нас Каленић буде затворен.
Били смо срећни када
смо то чули. Но наша радост
није дуго потрајала.
Исто вече око 9 часова,
Илија је дошао код нас
у салу, да нас извести
да је телефоном добио
наређење од владике
Иринеја да нам Каленић
не сме отворити.
Просто нисмо веровали.
Ово је већ трећи пут да
нам се наша рођена црква
у лице затвара и приступ
светињи дрско спрепречава.
У суботу ујутру, позвали
смо бравара, који је вешто
без икакве повреде отворио
црквена врата изнутра,
јер је предходно ушао
кроз отворени прозор.
По налогу Проперти Траста
променио је браву и предао
нове кључеве.
Радосни смо били да
смо најзад у нашу цркву
ушли, а у исто време тиштила
је опака стварност у
којој смо се нашли. Ко
би могао да предвиди
у она времена, не тако
давно, када смо заједно
са нашим свештенством
Каленић градили, и сваком
се реду постављених
цигала радовали, да
ће још за време нашег
живота доћи нека нова
црквена јерархија, која
ће нам литургију ускраћивати
цркву закључавати и
у њу приступ забрањивати?
Да ћемо морати, као ''лопови
кроз прозор'' да се у њу
провлачимо да би свеће
запалили и Богу се помолили?!
Неки су се окупили око
гроба блаженоупокојеног
владике Петра и ту тужно
у његову надгробну плочу
дуго гледали. Једна
од наших сестара, као
да је најјасније осетила
трагичност доживељене
ситуације, тихо је, али
неутешно у једном ћошку
плакала.
Из цркве смо видели
да брзим корацима прилазе
о. Серафим и Илија Веселиновић.
На вратима цркве нам
је о. Серафим, љут као рис,
рекао да смо извршили
криминално дело што
смо без владикиног одобрења
у цркву ушли и да је он
већ позвао полицију.
Наопако!!! Јерархија
зове аустралиску полицију
да истера Србе из Српске
Светосавске цркве!!!
По тону и љутини рекло
би се да су имали чопор
бесних керова, сигурно
би и њих на нас у цркву
пустили.
Полиција је убрзо дошла,
вероватно очекивајући
да ће имати посла са неким
дивљим вандалима. Код
резиденције су подуже
слушали о. Серафима који
им је нешто жучно излагао.
Касније су полицајци
дошли код велике сале,
где смо се окупили за
почетак Скупштине. Управа
Проперти Траста им је
показала документацију
о легитимном власништву
манастира, они су најважније
нотирали, учтиво се извинули
што су морали да нас проверавају,
и убрзо напустили.
Ово владика у Саопштењу
злонамерно и крајње
пристрасно и недолично
описује: ''Када је стигла
полиција по позиву монаха
Серафима, предводници
рушитељи канонског реда,
поретка и црквеног устројства
махали су извесним документима
тврдећи да су они ВЛАСНИЦИ
имања!'' Међутим, не помиње
чињеницу да је полиција,
по увиду документације,
убрзо напустила и да
је Траст после тога у
миру одржао своју Скупштину.
Не каже ни то, да се монах
Серафим, који је тек стигао
из Америке, не би усудио
да на своју руку зове
полицију да му он лично
то није преко телефона
наредио. Није истина
ни то да су чланови Проперти
Траста монаха Серафима
''вербално злостављли
својим псовкама''.
Неки чланови Пропери
Траста су остали у манастиру
и у недељу ујутро мислећи
да ће доћи о. Јаков Јовић
из Канбере да служи Свету
Литургију, како је раније
обећано. Али, Литургије
није било. Владика је,
ваљда преко ноћи, и то
забранио. Онда је Ратко
Нешић са Илијом Веселиновићем
отишао до цркве, предао
му нови кључ, и заједно
са њиме прегледао цркву,
да не би после рекли да
је ''од расколника'' оштећена.
Као живи сведоци догађаја
у манастиру, а уз то имајући
на уму и владикину непослушност
према одлуци Светог
Архијерејског Сабора
о Литургији, као и дугогодишњу
сарадњу и саслуживање
са јеретицима Светскетског
савета цркава, са чудом
читамо када нам кроз
Јавно Саопштење упућује
и следеће мржњом киптеће
речи: ''Исти ти који свесно
заводе верне ширењем
лажи или било којим другим
начином јавне саблазни
изван су вечне заједнице
љубави, изван Цркве, јер
чују једино себе и ''оца
лажи'', а никада Реч Божију.
А јеванђелска реч Спаситеља
је да: ''... свако дрво које
није усадио Отац мој
небески, искорениће
се. Оставите их, слепи
су вођи слепима; а слепи
слепог ако води, оба ће
у јаму пасти'' (Мат. 15, 13-14). Знамо
да је Спаситељ ове речи
упутио јеврејским фарисејима.
Овако би Владика требао
да збори јеретицима
на њиховим састанцима,
а не да их упућује Светосавским
Србима, који изван Православља
никад нису ништа тражили
нити са тог пута по мраку
лутали. Не осећајући
колико следеће речи
Апстола Павла више пасују
њему лично, него нама
несрећним Србима који
смо само хтели да уђемо
у нашу цркву Светог Саве,
коју нам је већ по трећи
пут закључао, Владика
Иринеј цитира и следеће:
''Зато изиђите из њихове
средине и одвојте се,
говори Господ. (Па то би
заједно са Светим Авом
Јустином владици Иринеју
и ми препоручили). И не
дохватите се нечистог
и ја ћу вас примити, и бићу
вам отац, и ви ће те бити
моји синови и кћери –
говори Господ Сведржитељ''
(2 Кор. 6, 17-18).
Могли би још да додамо
и оно што је владика изоставио
из исте посланице Светог
Апостла Павла: ''Не вуците
у туђем јарму неверника;
јер шта има правда са
безакоњем? или какву
заједницу има видјело
са тамом? Како ли се
слаже Христос с Велијаром?
или какав дијел има вјерни
с невјерником? Или како
се удара црква Божија
с идолима? Јер сте ви цркве
Бога живога, као што рече
Бог: уселићу се у њих, и
живљећу у њима, и бићу
им Бог, и они ће бити мој
народ.'' (2 Кор. 6, 14-16).
Приближава се и Свети
Архијерејски Сабор.
Владика ће у свом извештају
моћи да се похвали колико
је у Епархији Новограчаничкој
Срба, градитеља и црквених
добротвора увредама
прозвао и из црквеног
чланства избацио. Колико
од Цркве одлучио и колико
српских фамилија овим
ојадио. Колико јавних
оптужба и увреда на људе
упутио, колико претећих
саопштења разаслао.
Колико пуноправних Управа
поништио, колико пута
Каленић за време поста
закључао, а служење Литургије
свештеницима из чисте
мржње забранио. Колико
пута на Србе аустралиску
полицију звао, а на црквену
капију и дебеле ланце
постављао.
А нама остаје да се питамо:
Ради ког доброг дела
нашег и родитеља наших
на нас Владика Иринеј
камење баца?!
За Пропетри Трасt Ратко Нешић
reproduced from pravoslavljedanas.info
|