Као што је претходно најављено у суботу 12. септембра, 2009. је у манастиру Каленићу одслужена Служба, и Молебан Јасеновачким новомученицима.  У храму на Служби су чинодејствовали протојереј Јаков Јовић и архимандрит Лазар Царан.  На јектеније је одговарао Тома Бањанин уз припомоћ локалних појаца.  На Блажена су испојане стихире Српским новомученицима а потом тропар и кондак, које је написао свети владика Николај Жички и Охридски.

После свете литургије код Крста на гробљу је одслужен молебан у оригиналном саставу светог Николаја Жичког и Охридског.  Чинодејствовао је протојереј ставрофор Драган Сарачевић а на стихове одговарао Тома Бањанин.

Прољетни дан је био ведар и угодно топао.  Локални Канберски ходочасници, ојачани приливом верних из Квинсланда, Новог Јужног Велса и Викторије у молитвеној тишини су отслушали потресне вапаје светог оца Николаја упућене Небеском Престолу, Богородици и Српским новомученицима, указујући на зверства иноплеменика над недужним и невиним жртвама.  Саживљавајући се са стиховима:

            “О Маријо блага Ти ублажи ране

            У свакоме дому широм земље српске,

            Где се просу крвца нових мученика

            И наниза нови ђердан од мерџана

            Седамсто хиљада убијених Срба.

            Седмоструко толико зацрњених тугом,

            Удовица, мајки и деце нејаке.

            Прослави умрле и утеши живе,

            Благослови праве а покарај криве...”

Сузе су у очима блистале!

Низали су се стихови, све тужнији и тужнији, док је по који јецај употпуњавао тужну сцену:

            “Одосте нам српски млађани отроци

            Ал' мучења вашег осташе сведоци.

            Сведочиће деца изгинулог робља

            И безбројна српска мученичка гробља.

            Дан ће да објави што ноћ црна крије

            Никад грех у мраку без сведока није.

            А на суду страшном кад васкрсну мртви,

            Седамсто хиљада сведочиће жртви.”

Мисли су летеле и тражиле одрговор безумљу, којега добијају у следећим стиховима:

            “Сва природа Божја неће бити нема;

            Сведочиће гвожђе и дрво и стена.

            Сведочиће Дрина и Шатор планина,

            Босна и сестра јој – сва Херцеговина.

            Сремски манастири и славонска поља

            На суду ће бити сведоци покоља...

            Сведочиће деца удављеног робља,

            И безбројна српска мученичка гробља.

            Под туђим окриљем кретоше усташе,

            Од главе до пете оружани тешко,

            Те одојчад српску и бабе поклаше,

            И то дело своје назваше витешко!

            Послодавац њихов из пакла се смије:

            Такових слугара још имао није!

            А за ревност у злу, већ познату свима,

            Похвале добише из пакла и Рима!”

А ха!  Децо “удављеног робља”!  Чудите се што нисте у стању да избројите “мученичка гробља”!  Слушате број 700.000, а исчитавате друге статистике, које наводе милион и триста хиљада (свети владика Варнава Настић комунистичка жртва) или милион и седамсто хиљада усташких жртава (Др Милан Булајић), па се чак срдите на светог оца Николаја - новог, који је тако драстично скратио број.  Не кривите светог Николаја.  Од светог Саве нико није више учинио за српски народ од њега.  Он је саставио “Ђердан од Мерџана” одмах после Другог светског рата.  Кољачи нису водили спискове побијених.  Свети Николај се ослањао на статистике које су израдили странци (Едмонд Парис–“Геноцид у Сателитској Хрватској”; Авро Манхатан– “Католички Терор Данас” и друге).  Касније су разне комисије долазиле до закључака да је чак у самом Јасеновцу број убијених био далеко изнад 700.000.

Дакле, куд год окренемо долазимо до закљичка да је број уморених у Јасеновцу далеко изнад 700.000 и да ће се кад – тад исправка морати да направи.  И то да су усташе у многим другим логорима и местима побили још стотине хиљада народа српског.  Узимајући у обзир да је Хрват Броз изишао као победник и челник из рата и да је наставио Павелићев усташки рад, под плаштом “братства и јединства”, те да је одмах дао забетонирати јаме безданице и тиме пресекао истраживање Геноцида, сматрамо да је Српска православна црква, педесетих година прошлог века, крајње храбро иступила да у свој календар унесе за 13. септембар, 700.000 Jасеновачких новомученика, као и Службу њима од, сада светог, владике Николаја Велимировића и да исту штампају у Србљаку.  Наравно, овде се надовезују хрватски “статистичари”, попут Фрање Туђмана, који српске жртве своди на неколико хиљада, а то све чине да бар умање усташке монструозности, које се, наравно, приписују хрватском народу.

За све горе речено о бројкама и зашто је то тако, видимо, постоји некакав разлог, али сад долазимо до тачке пред којом памет стаје сваком оном ко не схвата да је усташки Геноцид и експанзионистичка политика римокатоличке цркве једно те исто врзино коло.  Зато је свети владика Николај рекао “Похвале добише из пакла и Рима”.  Али, проблем не чини што Загреб и Рим умањују или бришу бројке својих злочина, јер од некажњених починиоца се друго нешто не може очекивати.  Него болни проблем је што сами Срби умањују и бришу бројке усташких жртава.  И то не било ко, него они који себе називају “пастирима повереног им стада”, а то су српски архијереји!  Како је дошло до тога?

Већ деценијама славољубиви српски архијереји воде “дијалоге”, размењују студенте теологије, и “размењују памет” са римокатолицима.  Тако су отишли далеко да римску ословљавају као “сестринска црква”.  Наравно, ако је “сестринска”, онда је Геноцид незамислив.  А ако је незамислив, онда га није било! - То су ти “дијалози” који се воде увек иза затворених врата а чији детаљи се не објављују; али се као последица догоди да одједном Архијерејски Сабор донесе одлуку да се (нечујно) направи “штампарска грешка” и избрише 700.000 Јасеновачких новомученика.  И тако редом...

Не поклања папа бискупско пршћење и друге вредне поклоне тек тако!  За њих треба одрадити посао.  Зато се не “…служи парастос [служба, молебан] у Спомен-Храму Св. Саве на Врачару у Београду...” или било где другде где Синодалци и њихови истомишљеници диригују; што примети уважени професор М. Краљевић (www.novinar.de 14. септембра, 2009.) и рече да је то “Брука за Србију”.  Зато и нас овамо завађа, злоставља, духовно малтретира и вербално напада владика Иринеј (Добријевић).  Сви смо ми за њега “расколници”, “нецрквени” и “непослушни”, јер нећемо да извршујемо његове директиве које еманирају из Ватикана, Шамбезија, Женеве или неке друге јеретичке јазбине које он редовно посећује.  Не заборавимо ни ово:  Архијерејски Сабор пре неколико година на петицију Забринутих Мирјана а представљен од стране епископа Никанора (Богуновића), одобрио да се у календар наших аустралиских епархија унесе за 13. септембар, 700.000 Јасеновачких новомученика и били су унешени. То је тако ишло до 2008., да би за 2009. број 700.000 био избрисан.  Тако Новотарци мало по мало бришући бројке жртава бришу сећање на њих, чиме их поново убијају.  Тако исто умањујући разлике између “праве и неправе вере” (свети владика Николај), уклањајући иконостасе, скраћивајући литургију и др., на закулисан начин гурају српски народ у Унију са починитељима Геноцида.

Новотарци и измећари лажног хришћаства мисле да су посркали памет целог света тиме што су се домогли командујућег (епископског) чина.  Истина, они су ућуткали већину свога потчињеног свештенства, али не све.  Борба за праву веру се захуктава.  Нажалост, опет Србин на Србина.  Опет Бранковићи; опет издаја!  Јели ово покарање које је Спаситељ прорекао?  “Нисам дошао да донесем мир, него мач”.  Пред лажним “пастирима” нема узмицања. Народна изрека каже: “Потурица гори од Турчина”, против којих је Његош заузео став, испевавши стихове:

            “Нека буде борба непрестана;

            Нек Ад прождре – покоси Сатана...

            На гробљу ће изнићи цвијеће

            За далеко неко покољење.“

Из Канцеларије, Забринути Мирјани Аустралија Inc.

Тома Бањанин, Секретар

14. септембра, 2009.

SLUŽBA I MOLEBAN

700.000 JASENIVAČKIH NOVOMUČENIKA

Manastir Kalenić, Australija  12. septembra, 2009.

Kao što je prethodno najavljeno u subotu 12. septembra, 2009. je u manastiru Kaleniću odslužena Služba, i Moleban Jasenovačkim novomučenicima.  U hramu na Službi su činodejstvovali protojerej Jakov Jović i arhimandrit Lazar Caran.  Na jektenije je odgovarao Toma Banjanin uz pripomoć lokalnih pojaca.  Na Blažena su ispojane stihire Srpskim novomučenicima a potom tropar i kondak, koje je napisao sveti vladika Nikolaj Žički i Ohridski.

Posle svete liturgije kod Krsta na groblju je odslužen moleban u originalnom sastavu svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog.  Činodejstvovao je protojerej stavrofor Dragan Saračević a na stihove odgovarao Toma Banjanin.

Proljetni dan je bio vedar i ugodno topao.  Lokalni Kanberski hodočasnici, ojačani prilivom vernih iz Kvinslanda, Novog Južnog Velsa i Viktorije u molitvenoj tišini su otslušali potresne vapaje svetog oca Nikolaja upućene Nebeskom Prestolu, Bogorodici i Srpskim novomučenicima, ukazujući na zverstva inoplemenika nad nedužnim i nevinim žrtvama.  Saživljavajući se sa stihovima:

            “O Marijo blaga Ti ublaži rane

            U svakome domu širom zemlje srpske,

            Gde se prosu krvca novih mučenika

            I naniza novi đerdan od merdžana

            Sedamsto hiljada ubijenih Srba.

            Sedmostruko toliko zacrnjenih tugom,

            Udovica, majki i dece nejake.

            Proslavi umrle i uteši žive,

            Blagoslovi prave a pokaraj krive...”

Suze su u očima blistale!

Nizali su se stihovi, sve tužniji i tužniji, dok je po koji jecaj upotpunjavao tužnu scenu:

            “Odoste nam srpski mlađani otroci

            Al' mučenja vašeg ostaše svedoci.

            Svedočiće deca izginulog roblja

            I bezbrojna srpska mučenička groblja.

            Dan će da objavi što noć crna krije

            Nikad greh u mraku bez svedoka nije.

            A na sudu strašnom kad vaskrsnu mrtvi,

            Sedamsto hiljada svedočiće žrtvi.”

Misli su letele i tražile odrgovor bezumlju, kojega dobijaju u sledećim stihovima:

            “Sva priroda Božja neće biti nema;

            Svedočiće gvožđe i drvo i stena.

            Svedočiće Drina i Šator planina,

            Bosna i sestra joj – sva Hercegovina.

            Sremski manastiri i slavonska polja

            Na sudu će biti svedoci pokolja...

            Svedočiće deca udavljenog roblja,

            I bezbrojna srpska mučenička groblja.

            Pod tuđim okriljem kretoše ustaše,

            Od glave do pete oružani teško,

            Te odojčad srpsku i babe poklaše,

            I to delo svoje nazvaše viteško!

            Poslodavac njihov iz pakla se smije:

            Takovih slugara još imao nije!

            A za revnost u zlu, već poznatu svima,

            Pohvale dobiše iz pakla i Rima!”

A ha!  Deco “udavljenog roblja”!  Čudite se što niste u stanju da izbrojite “mučenička groblja”!  Slušate broj 700.000, a isčitavate druge statistike, koje navode milion i trista hiljada (sveti vladika Varnava Nastić komunistička žrtva) ili milion i sedamsto hiljada ustaških žrtava (Dr Milan Bulajić), pa se čak srdite na svetog oca Nikolaja - novog, koji je tako drastično skratio broj.  Ne krivite svetog Nikolaja.  Od svetog Save niko nije više učinio za srpski narod od njega.  On je sastavio “Đerdan od Merdžana” odmah posle Drugog svetskog rata.  Koljači nisu vodili spiskove pobijenih.  Sveti Nikolaj se oslanjao na statistike koje su izradili stranci (Edmond Paris–“Genocid u Satelitskoj Hrvatskoj”; Avro Manhatan– “Katolički Teror Danas” i druge).  Kasnije su razne komisije dolazile do zaključaka da je čak u samom Jasenovcu broj ubijenih bio daleko iznad 700.000.

Dakle, kud god okrenemo dolazimo do zakljička da je broj umorenih u Jasenovcu daleko iznad 700.000 i da će se kad – tad ispravka morati da napravi.  I to da su ustaše u mnogim drugim logorima i mestima pobili još stotine hiljada naroda srpskog.  Uzimajući u obzir da je Hrvat Broz izišao kao pobednik i čelnik iz rata i da je nastavio Pavelićev ustaški rad, pod plaštom “bratstva i jedinstva”, te da je odmah dao zabetonirati jame bezdanice i time presekao istraživanje Genocida, smatramo da je Srpska pravoslavna crkva, pedesetih godina prošlog veka, krajnje hrabro istupila da u svoj kalendar unese za 13. septembar, 700.000 Jasenovačkih novomučenika, kao i Službu njima od, sada svetog, vladike Nikolaja Velimirovića i da istu štampaju u Srbljaku.  Naravno, ovde se nadovezuju hrvatski “statističari”, poput Franje Tuđmana, koji srpske žrtve svodi na nekoliko hiljada, a to sve čine da bar umanje ustaške monstruoznosti, koje se, naravno, pripisuju hrvatskom narodu.

Za sve gore rečeno o brojkama i zašto je to tako, vidimo, postoji nekakav razlog, ali sad dolazimo do tačke pred kojom pamet staje svakom onom ko ne shvata da je ustaški Genocid i ekspanzionistička politika rimokatoličke crkve jedno te isto vrzino kolo.  Zato je sveti vladika Nikolaj rekao “Pohvale dobiše iz pakla i Rima”.  Ali, problem ne čini što Zagreb i Rim umanjuju ili brišu brojke svojih zločina, jer od nekažnjenih počinioca se drugo nešto ne može očekivati.  Nego bolni problem je što sami Srbi umanjuju i brišu brojke ustaških žrtava.  I to ne bilo ko, nego oni koji sebe nazivaju “pastirima poverenog im stada”, a to su srpski arhijereji!  Kako je došlo do toga?

Već decenijama slavoljubivi srpski arhijereji vode “dijaloge”, razmenjuju studente teologije, i “razmenjuju pamet” sa rimokatolicima.  Tako su otišli daleko da rimsku oslovljavaju kao “sestrinska crkva”.  Naravno, ako je “sestrinska”, onda je Genocid nezamisliv.  A ako je nezamisliv, onda ga nije bilo! - To su ti “dijalozi” koji se vode uvek iza zatvorenih vrata a čiji detalji se ne objavljuju; ali se kao posledica dogodi da odjednom Arhijerejski Sabor donese odluku da se (nečujno) napravi “štamparska greška” i izbriše 700.000 Jasenovačkih novomučenika.  I tako redom...

Ne poklanja papa biskupsko pršćenje i druge vredne poklone tek tako!  Za njih treba odraditi posao.  Zato se ne “…služi parastos [služba, moleban] u Spomen-Hramu Sv. Save na Vračaru u Beogradu...” ili bilo gde drugde gde Sinodalci i njihovi istomišljenici diriguju; što primeti uvaženi profesor M. Kraljević (www.novinar.de 14. septembra, 2009.) i reče da je to “Bruka za Srbiju”.  Zato i nas ovamo zavađa, zlostavlja, duhovno maltretira i verbalno napada vladika Irinej (Dobrijević).  Svi smo mi za njega “raskolnici”, “necrkveni” i “neposlušni”, jer nećemo da izvršujemo njegove direktive koje emaniraju iz Vatikana, Šambezija, Ženeve ili neke druge jeretičke jazbine koje on redovno posećuje.  Ne zaboravimo ni ovo:  Arhijerejski Sabor pre nekoliko godina na peticiju Zabrinutih Mirjana a predstavljen od strane episkopa Nikanora (Bogunovića), odobrio da se u kalendar naših australiskih eparhija unese za 13. septembar, 700.000 Jasenovačkih novomučenika i bili su unešeni. To je tako išlo do 2008., da bi za 2009. broj 700.000 bio izbrisan.  Tako Novotarci malo po malo brišući brojke žrtava brišu sećanje na njih, čime ih ponovo ubijaju.  Tako isto umanjujući razlike između “prave i neprave vere” (sveti vladika Nikolaj), uklanjajući ikonostase, skraćivajući liturgiju i dr., na zakulisan način guraju srpski narod u Uniju sa počiniteljima Genocida.

Novotarci i izmećari lažnog hrišćastva misle da su posrkali pamet celog sveta time što su se domogli komandujućeg (episkopskog) čina.  Istina, oni su ućutkali većinu svoga potčinjenog sveštenstva, ali ne sve.  Borba za pravu veru se zahuktava.  Nažalost, opet Srbin na Srbina.  Opet Brankovići; opet izdaja!  Jeli ovo pokaranje koje je Spasitelj prorekao?  “Nisam došao da donesem mir, nego mač”.  Pred lažnim “pastirima” nema uzmicanja. Narodna izreka kaže: “Poturica gori od Turčina”, protiv kojih je Njegoš zauzeo stav, ispevavši stihove:

            “Neka bude borba neprestana;

            Nek Ad proždre – pokosi Satana...

            Na groblju će iznići cvijeće

            Za daleko neko pokoljenje.“

Iz Kancelarije, Zabrinuti Mirjani Australija Inc.

Toma Banjanin, Sekretar

14. septembra, 2009.