Ispravka - ‘’Izbavi nas od lukavago'’
U mom jučerašnjem napisu pod naslovom ‘’Izbavi nas od lukavago'’, u odeljku
‘’Licemerje'’, počinio sam grešku u odnosu na profil prečasnog prote Radoša i na suštinu
licemerja episkopa Dobrijevića.
Časlav M. Damjanović, 12.11.2008
+++
Za grešku sam isključivo ja odgovoran. Moju nedovoljnu obaveštenost ne smatram opravdanjem.
Naime, iz najavljene sudske tužbe od strane prote Radoša (u nastavku je priključen originalni tekst na engleskom
i prevod istog), i prethodne reakcije vernika, stekao sam dva manje važna pogrešna utiska i jedan vrlo važan
pogrešan utisak koji zadire u suštinu moga izlaganja.
Prva dva manje važna pogrešna utiska su da je časni prota o. Radoš pripadao Slobodnoj pravoslavnoj
Crkvi i da je bio jedan od ravnogorskih graditelja te stvarne svetosavske i stvarne pravoslavne crkve.
Prota Radoš, iako njegovo služenje Gospodu jeste bilo časno, ustrajno i zadivljujuće, nije pripadao
Slobodnoj pravoslavnoj crkvi i nije po svom nacionalnom opredeljenju bio Ravnogorac.
Iskreno se izvinjavam časnom proti Radošu i pokorno molim za oproštaj jer grešku nisam počinio
ni namerno, a još manje zlonamerno – već iz neznanja i neobaveštenosti.
Međutim, pošto su obaveštenja kojima sam raspolagao potekla od Inicijativnog odbora ‘’Zabrinuti
mirjani'’ što je danas u Australiji isto što i ‘’Odbor za odbranu Novogračaničke mitropolije'’,
i pošto pretnja sudskim procesom zbog ‘’naterivanja'’ časnog prote Radoša u prevremnu ‘’penziju'’
potiče od samog prote, pisana rukom njegovog sina, i pošto časni prota zaista nije prisustvovao banketu u čast
njegovog ‘’penzionisanja'’ što dokazuje njegovo neslaganje pa čak i protest – dolazimo do
vrlo važnog mog pogrešnog utiska koji zadire u suštinu moga izlaganja.
Dvoličnost episkopa Dobrijevića, na koju sam juče ukazao, zasnovana je osim na činjenicama koje sam
naveo – da je takozvano ‘’penzionisanje'’ prote Radoša zapravo uklanjanje ‘’smetnje'’
koja je danas još snažnija nego u prošlosti baš zbog istovetnosti stava Inicijativnog odbora ‘’Zabrinuti
mirjani'’ i ‘’Odbora za odbranu Novogračaničke mitropolije'’ – što konkretno
znači pokušaj episkopa Dobrijevića da ‘’penzionisanjem'’ prote Radoša razbije ovu slogu
australijskih pravoslavnih vernika – dakle, zasnovana je osim toga i na pokušaju episkopa Dobrijevića da izdvajanjem
časnog prote Radoša kao nekoga ko ‘’se nikada nije odrekao krsta Gospodnjeg'’ – da tim izdvajanjem
prikrije svoju inkvizitorsku opsednutost da su Ravnogorci i njihovi potomci navodno jedini koji su se navodno ‘’odrekli
krsta Gospodnjeg'’.
Pošto ovakvo poturanje neistine jeste isključivo političko i ideološko, očigledno je da nije u
pitanju samo neobična ljudska licemernost već i vrlo ozbiljna sumnja da li je episkop Dobrijević uopšte
‘’služitelj Božjeg u znaku krsta Gospodnjeg'’?
Naravno, pokajnički se molim da mi u njegovoj pravoslavnoj i svetosavskoj blagosti episkop Dobrijević oprosti
ovu sumnju i uveri me u suprotno.
U prilogu je pretnja prote Radoša sudskom tužbom na engleskom i srpskom.